Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

595

И шаље је Богом побратиму, На војводу Вукаловић-Луку; Овако му Церовићу пише: „О војвода, Богом побратиме, „Ил' не чујеш, ил хабера немаш, „Ел' на мене Турци ударише, „И. још моју Пиву сподобише, Пред њима је силни Омер-палпа, „Сердар Омер од све царске војске, „На ме га ја царе оправио, „И велику силу окренуо, „С њим се борим пуних мјесец дана „Покрај Таре покрај воде ладне. „Нож сијева, крв се пролијева, „Сваки данак божа бев престана, „Рашћера ми робље кроз планину, »„ А са мном се бори по мегдану, „Пишти моје робље у горама »По јамама и по планинама „У студену леду и снијегу, ујере куће ни покрива нема. „Тебе гласа ни авиза нема, „Ни од тебе моћи ни помоћи, „Нити твога чујем џевердара, „Нити чујем топа дрвенога,“ Кад војводи ситна књига дође, Кад видије што му књига пише, Књигу штије, топле сузе лије, Суве рони, другу пером пише, Пак је шиље у племе Дробњаке На рукама Церовић-Новици, Овако му Вукаловић пише:

39%