Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

596

» 0 Новица, Богом побраљтиме ! „Што стријељаш моје срце живог „Пак ме чу ли, Богом побратиме, „Ни стријела тако није јака, „Што стријеља срце у јунака, „Као такви прекор и срамота, „Што си мене тешко прекорио, „Рањено ми срце пробудио.

„Ал' нијеси, побро, разумио, „Што ми се је саде придесило. уБијем боја три године дана

„Са Требињем и са Невесињем, „С Корјенићем и с равном Рудином „И с тврдијем Стоцем на Брегаву. „Корјениће све сам изгорио,

2

»„Хоћах узет" и Требиња града, АЛ ето ти великога, врага,

„Цар отправи силна Дервиш-палу, » 0 њим отправи војску п захиру »Од Стамбола, града столичнога. „Војска дође морем дебелијем, „Искрца се граду Дубровнику, „Починуше у граду Требињу. „Кад се пасји Турци одморише, „На превару мени ударише,

»И Зупце ми село изгорјеше, „дупце село и још Крушевицу, „И њеке ми посјекоше старце

„Не могаху путем трпутати,

„Ни бјежати у гору зелену, „Пред њима је силан Дервиш-пата. „Пак се бјеше паша посилио,

4()

45

55

60