Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

597

РМ на

ујер је моја села изгорио,

„ И бијеле старце погубио. то „ја се не бјех дома намјерио,

» А знат' ћаше ђе је доходио.

„Баш како ме паша ражљутио, „Повратих му жао за срамоту.

ја окупих моје соколове, 15 „И направих дрвене топове,

„Пак се кренух у приморје равно, „Накрај мора код Новога града,

„ Бе стојаху цареви пандури,

» У питому земљу Суторину, '80 „Њима удрих су четири стране,

» И запалих топа дрвенога,

» И погодих турску грађевину,

„Пак на грађу сложно ударисмо,

„У дарисмо, пак је освојисмо, 85 „Посјекосмо четрдес' пандура,

54 шездесет утекоше живи

„Без капице и без кабанице,

„И без сабље и пушке дугачке,

„ Утекоше у њемачке руке, 90 „Окапула их Родић ђенерале

» И његови плаћени солдати,

„ Утекоше у Новоме граду.

„ја придобих земљу Суторину,

„Што је била моја ђедовина, 95 „И разурих турску грађевину,

„Пак оградих нову грађевину,

„Не шћех турску оградити грађу,

„Да не смрди воњом и некршћу,'

»Но сам нови шанац оградио, 100