Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

АЈ

„Што је њему Србин учинио

„Ал' је мало земље освојио 2“ Кад Новици лист и књиге дође, Суве проли, овако говори:

» О ћесаре, жалост дочекао ! „Зашто си се на нас расрдио“ „Турке својиш, а Србине гониш, „Коју тебе жалост учинисмо, „Тер Србина стављаш под копито #“ То изрече Церовић Новица,

Пак шарену књигу накитио,

И Николу књаза поздравио, Овако му Церовићу пите: „Св'јетли књаже, све српско уздање, „Ал' не чујеш, ал' абера немали, „Јесу на ме Турци ударили, „Седам паша од седам градова,

„ А пред њима Омере сердаре,

» Од све турске војске господаре, „С њим је војске тридесет хиљада » Од Стамбола града столичнога,

» И сувише љута Арнаута,

» Арнаута дванаест хиљада, „Безкућника и безобразника, „Који оца ни матере нема,

„Нити има куће ни баштине,

» Он бој бије да се хљебом рани, » А драгога Бога не познаје. „Јежи су ми љути Арнаути, „Јежи су ми него прави Турци, „Не гледају задобит' поштење, „Но све траже пљачку и шићара.

135

140

145

155

160