Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

600

„Тешко ми је војска досадила, „Но ја имах добру узданицу, „Побратима Вукаловић-Луку, „Који с мјеста заметаше кавгу, „Но ето ти моје ране љуте, „Жеалостни ме допадоше гласи „Од војводе побратима мога, „Да не може више војевалти, „Нити мене добру помоћ дати, „Но је њему ћесар заратио, „Суторину земљу освојио,

„И нову му грађу разурио

„Но ме чујеш, мој свијетли књаже, „Пошљи мени храбре Црногорце,

„јер ми више живовања нема „Од Омера и цареве војске, „јер у Луку узданице немам, „Чим је њему ћесар заратио.“ А кад књазу танка књига дође, И кад виђе што Церовић пише, Књигу штије, топле сузе лије, Од срца му дође уздисање, Тешко куне од Беча, ћесара: „О ћесаре, ране те допале ! „Тешко си се на нас расрдио, „Што је тебе Србин учинио, „Ал си мало земље освоио, „Пола српска царства, сподобиог „Кад си нашу земљу освоио, „Ји нијеси новце потрошио, „Ниси твоју војску изгубио, „Нити си је крвљу прекупао,

165

180

190

195