Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

602 „Како су те и пр'јед избавили, „Нека знадеш какви су ти Турци.“ – 230 Тако куне црногорски књаже, Тешко куне од Беча ћесара: „Што ти хоће земља Суторина »Да ли није моја ђедовина 7“ То изрече, књиге начинио, 285 На четири растурио стране, Све жалости објавио јавно, Једну посла Петрбургу граду На Лесандра цара од Русије, Другу шаље у граду Париђу 94() Великоме краљу Наполеону. Трећу шиље краљу Прусијану, А четвту инглешкој краљици, Све престави туге и жалости, Сва четири мило поздравио: 245 „Како тражим своју старевину, »Расудите моју несудбину, „Што ми брани од Беча ћесаре, „Ове Турцима надодаје руке, »„ А све моје заграђује путе, 250 »АХ то су ми тешке ране љуте, „Расудите, ако Бога знате! „Но чујте ме, цари и краљеви, „Баш је моја погинула правда, » Остала је та моја правица, 255 „дакопата косовској гробници »„Свакојему Србу и Словинцу. „Сад радите што је вама драго, »Моју жалост што имам одавно.“ Књаз Никола тако отправио, 260