Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

На царске се владе оклонио,

А своју је војску уставио,

Мисли веће све чека пролеће,

Зелен' траву и расуду праву,

Ђурђев данак и с њим тицу слављу, 265 Опасов данак и освету јавну.

Тадер било сад се спомињало.

У царства су румене ружице,

Црној Гори јуначке мишице,

У царства су све работе тајне, 970) Црногорске све освете јавне;

У планине јеле и борови,

Црној Гори лави и вукови,

Који знаду парал" утробицу,

И Турчину вадит' џигерицу, 215 И уграбит' руком за вилицу.

Тамо расло смиље и босиље,

У Србина здравље и весеље.