Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

НИ 75 А у друге таин и џебану, А у треће регуларну војску. И цар пашу стаде сјетовати: »Ајде с Богом, моја вјерна слуго, »Сву погази рају по граници, » Х поватај српске поглавице, »Па свакога у тамницу баци, »Нек познају свога господара. »Док не дођеш Оногошту граду, »До границе Петровића књаза,

»Ту ћеш с војском добро починути,

»Док планине запану снијегом, „А промрзну дрвље и камење. » Осман паша од Скадра бијела „Нек истури близу Зете војску.

» Трећу војску низ равне Дробњаке

„Нека пале све седморо Брда, „Сви једнако с војском ударите. > А четврту на равне Бањане,

»„ И пред њима Дервиш-пашу мога,

„Нека себе зове Граовљане, „Нек војводи божју вјеру дава, „Нек му вјеру и невјеру дава. »дко њему не изгубиш главу, „Кунем ти се вјером и кураном, „Даћеш твоју чисто за његову. А он мене више јада ради,

„Но остала сваколика раја,

„И сувише полу Горе Црне. „Дервиш-пашо, моја права слуго, „Што је мушко од седам година, „Све сијеци п на ватру бацај,

195

100

(59) = ст

210)

915

ње ~ > с>

225