Српске светиње у Палестини

Псалтир, Пјеније Златоустово, с молбом »свој браћи Србима и Грцима«, калуђерима овог манастира, »да ове књиге не узимају из дома Свете Богородице до века«. Из манастира Светог Саве Освећеног однесен је у Русију, 1835. године, знатан број српских књига и рукописних; један Октојих са натписом »Стефан крал> Урош«, један Пролог, једна Литургија Светог Василија В еликог и Ceemoz Епифанија, један 3 борник српског кратовског митрополита Михаила из XVII века, и штампаних : један Молитвослов Српски, штампан у Венецији 1560. године. Колико још има српских рукописа и старих српских књига у палестинским манастирима не може се рећи, али да их има види се и из овога што смо рекли. Моје би предавање испало и сувише дугачко кад бих се упустио у детаље о нашим старим односима са Светом Земљом и о благотворном значају тих односа. Неколико речи ипак морам рећи. 110 прпмеру Светога Саве одлазили су у Палестину врло многи српски првосвештеници: патријарси, митрополити, епископи и свештенство оба реда, како се у старим рукописима каже, »ради поклоњења светом и животворном Гробу Господњем и свима часним местима његовим: Витлејему и Свстом Сиону, где је Свети Дух сишао на ученике Христове, Светој Гетсиманији, где је свети гроб пречисте Богородице, Јелисејској I'ори, где се Христос узнео на небеса, Внтанији, где је Христос Лазара васкрсао из мртвих и реци Јордану, где се Христос крстио и свима околним пустињама н лаври Светога Саве...« и тако даље. За наше црквене људе била је особита част п особпто блаженство, кад су испред свога имена могли написати »Хаџи«, а после имена: »Поклоник Гроба Господњег«. Ни маса простога света није изостајала иза њих. У нас је било пуно људи, који су се поносили што су посетили Божји Гроб и што су се могли назвати хаџијама. Чак и њихови потомци Хаџићи, Хаџи-Петровићи, Хаџи-Поповићи и тако даље, поносни су презименпма, која су им од предака, хаџија, остала. Хаџије су у нас у истини бпли особитп људи. Добри сами по себи, они су, инспнрисанп хришћанским светињама у Палестини, постајали још бољи. Онп су не само претходилп примером у религиозном и моралном погледу, но су били најистакнутији културнп и јавни радници и најодушевљенији родољуби и борци за права свога народа. Светн Сава је једна од највећих личности српске историје. Михаило, митрополит кратовски, шгипскп и радомнрски из половине XVII века био је књижевник и велпки родољуб. Патријарх Арсеније 111 Чарнојевић нз

10