Српске светиње у Палестини

12

■салиму једна књига sa манастир Троношу у Србији, 1607 писан је у Јерусалиму један Псалтир, а 1622 на Синаји један Хаџи-Рувим, познати мученик из времена сече кнезова пред први српски устанак, np'eнео је 1785 године из Јерусалима: два Житија , Библију « Толков Апостол од Јована Златоустог. То је у кратко оно о чему сам изабрао да вас вечерас позабавим. Ја не знам колико је моје предавање било забавно, али да су ове успомене на односе наше земље са Палестином значајне мислим да је довољно јасно. Оне су значајне и по томе што нам показују да су наша држава и наш народ средњега века били тесно везани за религију и културу пстока, и по томе што сведоче да су наши владаоцн и првосвештеници били и довољно моћни и довољно богатп да те везе учине солпднима п трајнима и по томе, што се впди да смо ми првп међу правосдавним Словенпма могли п умелп да у Светој Земљи подигнемо прве словенске споменике и да јасно обележимо везе словенског православља п Светих Места. Да би значај нашпх односа са Светом Земљом био са свим јасан треба се пренети у она давна времена средњега века кад су хришћанство, цркве п манастирн означавали културу, а све ван тога варварство. Што је који народ из тих времена оставио више дфишћанских споменика, тим је данас већа и значај ■ нија његова прошлост. У том погледу ми не само што нисмо међу последњим народима, већ баш на против. Јане могу да завршам ово предавање без још једне напомене. Човеку није све једно ко су и какви су му били претци. Исто је тако и са народима Што се наша прошлост впше истражује, бива све лепша, п ми смо на њу све поноснијп. Ми смо, на жалост мало учинили да нам понос буде што већи. Ја знам да вам је свима било мило чутп како је наша снага у прошлости досезала чак до Палестине Алп, ето, мп о томе не знамо много. Ми немамо нпједне слике, ниједног детаљног описа нашег јерусалимског манастира. Ми не знамо ни шта је било са другим нашим тамошњим манастирима. Не знамо ни да ли постоје и ла ли има још чега нашега у њима. Можда су и у рушевинама; па и да је тако п то треба знатп. Ми немамо пописа наших књига, рукоппса, икона и других стварн, које су им побожне руке наших старих прплагале и које би п данас могле сведочити некалашњу нашу моћ н релпгиозно осећање. Мп о свему томе не знамо нпшта п ако је до Палестине мало даље него до Парпза. Све наше треба пзнетп на пуну светлост. Тиме ће не само наш понос на прошлост