Српске светиње у Палестини

СРПСКЕ СВЕТИЊЕ У ПАЛЕСТИНИ*)

Госпође и Господо,

Пре дваестак дана, баш у време кад сам размишљао каквом бих темом одговорио части, којом ме је Материнско Удружење почаствовало, дошла је у Београд мисија Јеруоалимског Патријарха. Како се она већ по други пут бавила у нашој средини, о њој је писано по новинама и говорено у друштвииа. У једноме таквоме друштву десио сам се и ја. Разговор је са Мисије прешао ila Јерусалим, на хаџнлук, на купање у Јордану и на још нек’е ствари, које су у вези са Палестином. Том приликом, ја сам поменуо неколике податке из наше нрошлости, који су у вези са Светом Земљом. Како су они били многима непознати, неко ми из друштва рече да би добро било да их негде саопштим. Ја Ђам баш тада, као што рекох, тражио тему за данашње предавање. Напомена је била са свим на своме месту. Ја одмах одлучих да говорим о томе. Тако је дошло до тога да данас говорим о нашим светињама у Палестини. Надам се, пак, да нисам погрешио. Српски је народ у својој лепој прошлости имао пуно односа са Палестином, те и тамо имамо један знатан део свога националног поноса из прошлости. Односи, које је Србија имала са Светом Земљом, или још боље, пажња и поштовање, које јој је указивала, датирају из велике прлплости. И ако та прошлост не достиже ону старину, као код неких Других хришћанских народа Европе, она није ни врло скорашња, Српски односи са Палестином почињу још у време Крсташких Ратова, а то није тако скоро. Припадајући православноме делу хришћанства, српски народ није участвовао у Крсташким Ратовима, који су покретани и вођени благословом и настојавањем по-

*) Јавно предавање, држано 18 фебруара 1925 године на Универзитету у Београду, у корист Материнског Удружења.