Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

|

]

о. ан А

а = нв

своје нампрнице сам, а други пропаводи само један предмет, који је свакога другога члана надтрница само не његова; њега мора продати да би могао купити потребне намтрнице. Први не мора никоме да прода ништа па да опет живи, јер све намирнице своје пролаводи сам; други пак може од глади умрети ако нема коме да прода свој еспап; опанчар опанке да једе не може, него их мора продати некоме другоме, који је бос, који нема обуће, па да добивеним новцем купи од хлебара хлеб.

Из овота видиш, да живот првог занатлије мање зависи од других чланова друштва и друтих друштвених околности, он би својим радом могао подмиривати своје потребе а и дане осети нужде у производима других пролзвођача. Други пак занатлија потпуно је зависан од друтих чланова друштва; ако нема ко да купи њетове пропаводе, може бити врло добар занатлија, али ипак за то може мањкати од глади.

Такве су две мене у којима се данас на-

лази врпеки занатлија, један је п занатлија и

земљорадник, а други је само занатлија.

Од онога тренутка, кад се први Фабрички производ појавио на нашој пијаци, кад се први страни производ, који су дотле код наб пзраћивале руке наших занатлија, почео продавати у нашим болтама, од тота самота тренутка поцела се водити очајничка борба између наших занатлиских и страних Фабричких производа. Измирења или споразума између њих није могло бити, слабији подлеже јачему, наш занатлија пада на бојноме привредноме бојишту, али узалуд му је сав напор, из његовог пепела не ничу привредни овветници, он на свагда пропада од убилачког ударца страног капитала и Фабричких производа. Отрани капитали, сабрички страни производи боре се савршенијим средствима против наших заната: јевтиноћа Фабричких производа најмоћније је средство, којим страна производња убија нашу занатлиску. Страна производња, јача капиталом, располаже јевтинијом радном сенатом, стоје јој па расположењу сва техничка усавршавања, води највећу економију у примени привредних средстава, израђује производе не само за своју околину него и за најудаљеније пределе, производи дакле предмете,

који се такмаче п на најудаљенијим пијацама с производима земаљским.

И у нашој земљи сабрички страни производи потискују наше занатлиске, по нашим лућанима, продају се страни производи; наше занатлије већ п не животаре него умиру, гину; рад њухов заменио је страни рад у страној земљи. Нап занатлија губи а у замену за то ништа не добија, наши занати пропадају а на њиховим развалинама ништа се не подиже, па ни онаква индустрија, какву виђамо на западу Са свима њеним рђавихм последицама.

Коме је лакше поднети ове ударце стране производње, да ли оном првом занатлији, који поред своје занаглиске радње не напушта своју њиву, таји и по коју свињу, овцу итд. или ономе занатлији, који се одвојио од своје земље, која је само занатлија, који прошаводи само један предмег, и чијом продајом купује сзби потребне ствари и тиме подмирује своје потребе ' Разуме ве, да је лакше живети, и лакше се може извући из ових незгода онај занатлија, који поред заната није напуштао земљорадњу, који је сачувао коју њивицу. Ограна производња убија нашег занатлију као занатлију, али та не може убити као земљорадника; онај ко је радио само занат — тај пропада, а онај, који је био п земљорадник тај остаје само пољопривредник.

(ваки који је ма колико посматрао развитак наших заната и стање у коме се они данаб налазе, па још ако је при том знао у каквом ву се стању налазили занати у земљама индувтриски развијенијим од наше, могао је доћи до закључка, да наши занати не напредују, нити пак да могу напредовати као занати овакви какви су, нето да се морају развити у виши привредни облик, да на рушевинама од заната подигну другу привредну зграду, која би заснована, била на здравом темељу.

На томе питању, на уређењу наше производње на здравим овновима и желим да задржим мало дуже твоју пажњу занатлијо,

Познато је, даје у последње време, управо од кад постоји занатлиско удружење, подела радња истакнута као пштање, за које неке занатлије мисле да ће спасти занате од коначне