Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

је Ф' > ввагда наћи људи, који бољитак налазе у раз- | производњи с онаким привредним односима из-

витку, који верују да је боље п за земљу и за појединце произвести што више и што јевтиније робе. Наћи ће се у нашој земљи људи, који ће се латити машинеког начина производње, јер пронзводи, израђени машинама или у опште привреднијим начином, јевтинији су. Чим се извесни производи почну израђивати савршенијим средствима, одма они потискују производе, израђене старим, несавршенијим начином, са домаћих пијаца. Онај занатлија, који буде мање тврдоглав, те за рана увиди своју погибију, и лати се друтог мосла, где машина још не господари, зар ће се и моћи привремено спасти коначне лотибије, али онај, који гледа својим очима, како му машинска производња подрива темељ његове привредне зграде, па се ипак невешт чини свему | овоме — тај ће кроз кратко време остати го | као прет, Ако смо поделом радња привремено | п спасли наше занате од стране фабричке про-

изводње, ипак их нисмо могли, нити ИХ мо| жемо спасти од удараца, што им их наноси ис| ториски ток друштвеног привредног развића. За| натима предстоји борба ве крупним капиталима | и машинском производњом, и у тој борби ни| како неће победити занати и ситни капитали. То је тако неминовно, вигурно, као што је сигурно, да умиру они којџ се роде, да за даном долази ноћ. Ето тако је сигурно да занати у овом облику, у каквом се данас налазе код наб, морају стукнути пред моћнијом привредном снатом страног или нашег појединачног капитала; као што је два пута два четири, тако је исто необорива истина, да задружна или капиталистичка пролзводња побеђује појединачну занатлиску производњу. 'То је занатлије истина, и никад се не треба обмањивати надом, да ће

друкчије бити. Занати су нижи, небавршенији | привредни облик, и они су на западу већ пали и падају пред машинском производњом, развијенијим привредних обликом, а та их судбина неће | поштедети ни код нав па ма шта употребљавали да их у њиховом садањем облику сачувамо. Погибија је њихова неизбежна, јер их замењује савршенија привредна организација, с том се мишљу ваља измирити и припремати грађу, да ве у место њих подигне добро смишљена привредна, зграда, која би могла одолети капиталистичкој

па С

међу капитала и рада, какви данас на западу постоје. Та привредна зграда, коју ваља подићи на рушевинама и остацима од наших заната, која би у стању била да одоли страној капиталистичкој производњи, која би нашем прерађивачком раду осигурала будућност, која би као виши ривредни облик дала нашој привреди све користи без штетних последица њених, што их виђамо на западу, та привредна зграда јесу произвођачке задруге, оне бу ти привредни облици, у којима се могу груписати занатлиски капитали ради њихове корисније примене.

Мислим да је из овога што сам до сада рекао јасно за свакога, да ће занати пасти под ударцима било наше било стране капиталистичке производње па ма какве мере предузимали да их спасемо. За земљу је боље, за наше привреднике, занатлије и раднике је боље, да пропадањем заната не пропадне цео занатлиски сталеж, да не остане без зараде толики свет, да не постане фабрички радник код појединих Фабриканата, да у Фабрици, у радњи постане члан, равноправан с осталима. Ето таква једна ортанизација рада треба да замени занате. Ту ортанизацију нашега рада могу потпуно да остваре прерађивачке задруге.

Наши занати влаби ву у сваком погледу. Џлаби су капиталом, алати су им несавршени, а и вештина заната стоји на најнижем ступњу. Због тога занатлиски производи не одговарају захтевима потрошача, при том су скупљи од производа Фабрички израђених. Да би занатлије постали јаки капиталом, да би се могли попети на ступањ фабричке производње, морају се удружити и својим капиталима и својом радном спатом.

Да бисмо боље разумели ово што желим да објавним, морам још овде напоменути два привредна облика виша од заната што данас постоје — то су мануфактура и Фабричка — машинека производња. Мануфактура је таква производња, у којој се предмети израђују ручним радом; у њој алатима непосредно рукује рука човекова, мануфактура је занат, у коме је подела рада извршена потпуно.

—______

ЊЕ 2