Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

49) ЈЕ

Машинска је производња таква, у којој алатима за израду производа управља машина, у којој алати замењују руке, а улога човека састоји се само у надзору над радом машине.

Таква су два вита привредна облика, у која се може претворити наша занатлиска производња : израда једних предмета толико је развијена, да је већ одавно прошла кроз мануфактуру и врти ве машински, израда лак других предмета налави се још у мануфактурној привредној мени. Збот тога и наша занатлиска производња може ве претворити нешто у мануфактуру а нешто у матшнеку пропаводњу, а често пута помешано — шп у једну и у другу.

Да бисмо боље појмили ово што рекосмо, навешћемо израду појединих предмета, у којој ћемо видети прелаз заната у мануфактуру или у машинску производњу.

Да узмем примера ради израду грнчарије. Лонце, тестије или чиније израђује један радник од почетка па до краја. У неким местима, он сам копа земљу, стара се да изветри, да се устоји, да се од нечистоте очисти, да биље у њој иструли, у опште да се спреми за прераду. да тим сам од ње меси блато, меће га на вртешту, коју својом нотом окреће, а на којој од спремљеног блата израђује разне судове. да тим судове буши, меће их у пећ, пече, вади, сортира и продаје. (Ове то врши један грничар, један наш занатлија.

У грнчарској манифактури такође израђују исте судове, али је раду њој подељен. Један исти радник не врши све вепоменуте послове, нето сваки посао врше нарочити радници: један коша земљу, други је свози па место прераде, трећи је чисти, четврти замеви, пети меси, шести размешује итд

сетак њих, радник.

једнога радника заменуло је деза сваки посао постоји нарочити

Пропзвођач земљаних судова као занатлија израђује сам цео производ, и то јеједна добра страна за умни развитак самог занатлије, јер вав посао разуме, јер ве евестрано развија. О друге стране, овакав је посао неекономан, њиме се не чини никаква уштеда, запалија прелазећи у из-

ради посуђа од једнога посла другоме, дантуби

а ал. 5 ва нива ин ли АНИ

много, потроти узалудно и мното радне снате мното времена, те су збот тога занатлиски пропзводи скупи. Поред свега овота, производи ови не могу бити тако вешто израђени, јер један радник не може тако добро знати све послове у изради каквога предмета, као што моту поједини радници познавати поједина пословања у њој.

Дутом праксом увидели су ове незгоде, и у место једног занатлије, почели су на изради сваког земљаног суда радити многи радници. Прва је уштеда у томе, што се у једној згради скупили многи гричари; уштеда је тиме учињена у згради, у огреву, у осветљењу и у многим другим пословима. Кад је рад подељен, онда један шети број радника за једно исто време изради вите производа. Пошто се једним извесним послом у изради каквог производа бави непрестано један исти радник, то тај свој посао, део ошштега рада, п брже п боље ради. дбог тога скуп евију тих у своме послу вештих радника изради јевтинију робу, јер потроши мање радне снаге, мање радног времена. 8007 тота је овакав пропзвод, у чијој је изради извршена најсштнија подела рада, јевтинији од истог таквог пронзвода занатлиског рада. да то радња заснована на манусактурној основл потискује радњу занатлиску, производи мануфактурне, велике грнчарске радње јевтинији су од занатлиских. Грнчарија занатлиска пропада тамо, где се гричарски производи почну израђивати у великим, мануфактурним радионицама 6 потанком поделом рада.

Такве велике радионице могу се подићи капшталом једнога човека или неколико ортака који ће себе ослободити од грнчарског посла у радионици а узеће само спољашњи посао радње, чесго пак и овај посао поверавају плаћеној личности а сами само уживају ресултате рада плаћених радника. У таквим радионицама 6 таквим уређењем само је један госа а овтали су његови радници; ту радници не добију све што зараде, него један део остаје газди а други се радницима даје као надница.

Али овако не мора да буде. Садањи грпчари у једној варотш могу се здрукити у једну задругу : уложити своје капштале, што их као појединци имају, а поред овога удружити и своју

б = 25

70) |

| | | |

“

3 |