Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

с ЕН ЕН КОЕН ЕЖЕН ЕЕГ ЈЕНС енг ЕН О ЕНЕС

ПРОИЗВОЂАЧКЕ И СТОВАРИШНЕ ЗАДРУГЕ

–————_——–————

ад нашим занатлијама препоручујем произвођачке задруге, онда им ништа

Х 05 ново не препоручујем ; таквих задруга има доста код напреднијих народа, али је још више покушаја било, па су неке у самоме покушају пропале а друге су после великанских напора морале прекратити своје радње. Да примера ради испричамо историју неколиких прерађивачких задруга у Француској и Немачкој.

Године 1848 основана јеу Паризу задруга

лимарска. У Паризу је у то време било лимар- |

скрх радника 1800. Лимарске производе радили су радници поглавито код својпх кућа, ова је радња била кућевна; газде су примали поруџбине, и давали су их радницима да их код куће раде. Марта 1848 опазио се покрет међу лимарима; у покрету их је било на 500 људи. Резултат овога покрета бпла је лимарска задруга. Године 1849 њих 850 изјавили су жељу да се удруже. Новаца нису имали ни мало. Првих 700 динара скупили су ситним зајмовима и поклонима. Неколико десетина динара скупили су добровољних прилога на скупу, кад су се саветовали о образовању задруге. Прву поруџбину добили су тек после неколико недеља; то је бпо Фењер од 12 динара. Оскудица у раду изазвала је немаштину, немаштина глад ; задругари су због овога посумњали у успех свога подузећа. Изгубив наду, већина је напустила задругу; у задрузи остали

су само тројица, али кад је у пролеће радња пошла, њима су се придружили још неколико чланова. У лето 1849 године порупбина је била тако много, да је задруга могла одвојити у касу 710 дин. Новац су овај чували у гвозденом сандуку у дућану. Да полуде кад једног јутра не нађу своју касу: украли су је. Ова им је крађа у толико тежа била што су у неким новинама распростирали лаж, да су се лимарп сами покрали само да обману поверитеље, Неки чланови задруге по ново падају у очајање и излазе пз задруге. Али било је п таквих који нису губили наду; поклонима. добрих људи и новим зајмовима они толико прикупе новаца, да су радњу могли продужити. Године 1850 задруга се на свагда учврстила, уређујући се за 99 година на задружној основи. Августа 1850 већ су имали капитала 7226 дин., а 91 Децембра исте године 16.206 дин. У току године извршили су радове на 62000 дин. Године 1854 капитал им је порастао на 50.000 дин,; опло је 104 члана, од њих је 60 задругара радило у задружној радионици. Задруга ова ма да је нагло напредовала, реши да престане и да се за тим уреди на другим основима. При равортачивању њих 40 чланова поделили су 74289 дин. Године 1856 46 чланова основали су задругу с улозима од по 2000 дин. По новим правилима није било резервног, недељивог Фонда, помоћне касе и једнаке радничке плате. Али да се првашња замисао не би са свим пзгубила, задрже једнаку поделу добити. Претрпевши сву превртљивост судбине, задруга се ова одржала до данас и спада у највећа предузећа у Паризу. Обрт

(ајм—

=. 6) Аб ИЦ Е – ==ој

СРИСКИ ЗАНАТЛИЈА