Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

бо

ћницом. У првим годинама свога жпвота ово удружење није судски потврдило своју фирму. Столари, који су своју робу сместили у задружном стоварпшту, дежурали су на џзменце и продавали робу, пе добијајући за то никакву накнаду. Али неспрема задругара за управљање друштвеним пословима нагнала је чланове удружења у 1980 гр. да на управу позову личност спремну за трговачке послове. Друштво је постало задружно стовариште. Од 1812 г. послови друштвени јако су коравнули у напред. Године 1878 и 1874 био је годишњи промет око 160.000 динара. Али је општи застој рђаво утицао п на промет стоваришне робе: године 1877 друштво је продало стоваришне робе на 55 000 динара. Ма да еснафи сада не постоје, ппак стовариште припада свима столарима вароши. Сваки столар, улажући један пут за свагда 72 динара, добија право да може за живота свога своју робу пзлагати у друштвеном стоваришту ради продаје. Али ма да је стовариште приступачно свима столарима, пшак се њиме користе само 80 столара, а то је тек 40 од целокупног броја столара вароши Кенигсберга. У последње време усвојена је једна новина, која може да уништи удружење. Пошто пословима управља личност узета са стране, то је удру-

–--= = и. 5)

жење решило да се над њим води строги надзор. | | | | :

Тога ради пзабрата је управа од 6 лица и одбор од 13. Учешће оволиког броја чланова, у решавању по најситнијих питања само кочи правилан ток послова. Управник, пратећи понижавање цене столарске робе због застоја у пословима у опште, предлаже да се понизи цена; чланови пак на ово не прпстају. А трговци понижавајући цену столарској роби, одмамљују муштерије стоваришној робп.

Има још много таквих вадружних стоваришта. И оволико је довољно да бп се уверили 0 њиховој могућности. Ове примере смо навели да би наше читатеље уверили, да ми не предлажемо нешто ново п нешто неизвршљиво, кад им предлажемо, да стварају прерађивачке задруге п задружна стоваришта за сировину п прерађену робу. Сматрамо да су ове три установе, у вези са занатлиском банком, у стању да поправе положај наших заната, да помогну занатима да се развију у привреднији начин производње, у мануфактуру и машинску производњу, придржавајући се привредног начела : да радна снага им привредна средства треба да остану у рукама ониг који раде. Корпстите се занатлије овим корисним привредним уетановама, јер у њима ваш спас.

РАША.

—еј

· |