Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

но

КОРИСТИ ОД УДРУЖЕНОГ РАДА

« дружени рад, који је у економској науци познат под именом хоотера_ ција, пграо је у сва времена, а данас највише, важну улогу у друштвеној пропзводњи. А у будућности су недогледне користи од њега; због његове корисности будућност је његова па ма какво било уређење друштвене производње.

Сваки сваког дана види удружени рад, види како људи заједнички раде на извесноме послу, један другом помажу, да би какав посао свршили, да би какав предмет израдили. Али ретко да свагда увиђају сву корист што их удружени рад даје вадругарима. А међу тим је необорива истина, да

звестан број људи може више да уради и ко-

рисније да ради кад по одређеноме плану заједнички раде под једним кровом, на једноме пољу рада, него ли кад сваки од њих оделито ради истоветне послове. Неке пак радове и не могу да врше оделите личности за се него само у друштву с другима. Кад, дакле, више радника зиједничким радом у једној радњи или у више међу собом скопчаниг радња израђују извесне намирнице, онда је такав рад удружен, кооперативан, ')

Разлика, је велика кад на какав шанад удари чета војника на један пут, пи кад сваки од њих напада у равна времена. Заједничким нападом у

ђ) Пр. Речи »удружене и „кооператип,н“, и „удру-

жени рад“ п „кооперација“, употребљаваћу у јелпом пстом смислу.

једно псто време могу заузети шанац, док делп- |

мичним нападима на. успех се не може ни мислити.

Какву стену известан број радника може покренути, али нека се један по један од њих ређају колико хоће и докле хоће — ни сместа је кренути не могу. Удруживањем радне снаге људске иде се на то, да се створи заједничка снага, која надмаша и снагу појединих голијата, да се њоме пзврше послови који се никад подвојеном радном снагом не би могли извршити.

Примера за ово имамо пуно. Сам живот, сама инокоштина. натерала је људе разних мена друштвеног развића да се удружују ради заједничког извршења пзвеснога посла.

Кад се добро загледамо у удружени, кооперативни рад, можемо видети двојаки удружени рад, дволаку хооперацију. Кад људи навале на какву стену да је покрену, кад неколико зидара стану у ред и један другоме добацују цигле до на врх скеле, кад неколико зидара на разним местима грађевине врше један исти посао, зидају е да би кућу сазидали — онда је ово просто удруожжење рада, просто кооперација. Њад се људи удружују да произведу један предмет, једну намирницу, пи да при том раде истоветне послове, онда је то проста кооперација.

Кад људи удружени раде разне послове да бон произвели један предмет, једну нампрницу, онда је то сложено удружење рада, сложена кооперација. На пример, да би добили каруце, морају на њима да раде и колари, и ковачи, п седлари и још десетак разних других занатлија ; сви ови радови раде на изради каруца, код просте је Једнолик а код сложене кооперације разнолик рад.

еј

____----

бе

“