Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

али | |

раздати свима бачарима по рабошу, кад се бачија свршт, а друга двојица пзгоне стадо на пашу, п нагоне на мужу пз струге пли буџака.

„Овим чобанима плаћа се различито, а најчешће стоком. У овом последњем случају, ћетаја добија обично 7 оваца за лето, потћехаја Ту, а погоњач 97; овде.

„У дан одређени за мешање стоке, сваки бачар догна своју стоку, п преда је ћехаји. Овај прими, л зареже у рабош: колико је примпо, да може толико вратити, пошто се бачија свршт. Кога домаћина буде највише стоке тај се прозове стадник. Њему сви други указују неко одличије ; његова се реч највише слуша, п оп први долази да музе стадо на бачији; он може пи да каштитује чобане, п никад нико није не признавао стадникове власти.

„Пошто стока, тако помешана, преноћи прву ноћ, помузе се у јутру сва скупа, и од тога млека, граде се белмужи (нека врста цицваре) а и подспри се, те се од те груди нешто шаље свештенику, који ће светити водицу на бачији (неки ово и не чине), а нешто се пошље и другим одличним људима у околини, као првина од бачијања,

«Та стока оде сада на пашу, а кад се приближи вече, онда се сва пригна к бачији, где је већ сваки бачар приспео са својом чељади, донео судове, п наместио столицу на вратима стана, да му лашње мусти. Стока се сва затвори у стругу, па се лагано изгони, а сваки своје бравче, познавајући га по ровашу, и иначе, прихвата и музе у свој суд

„Кад тако свак своје помузе, онда стадник, као неки старешина, узме мерне судове, те свакоме на по се измери млеко, и то се све зареже у рабош. Према количини саде помузеног и измереног млека, одреди се ту колико ока припада свакоме бачару за цело лето. Исто се тако гу утврди којим ће редом долазити бачари да музу, имајући на уму и то, да је млеко у пролеће жиђе, а пред јесен гушће. Тако неком долази да више пута помузе све млеко од целога стада, а неком само четвртина од целе муже, према умешаној стоци, и према количини млека, сад помуженог.

„Пошто се млеко тако премери, пи утврди ред бачијању, онда се сва стока измеша по ново, па настане заједничка вечера и весеље и игра до неко доба ноћи.....

„Доцније кад коме дође ред да бачија, он крене сву своју чељад на бачију, где имају опште судове, а и он своје донесе. Ако му по размеру припада толико млека да само једном преко лета дође на бачију; он од једном сврши сву оригу око муже и сирења за цело лето.

Тај посао раде момци и девојке. Ту је свакад весеље п певање по сву ноћ.....

Октобра се свршава бачијање п сваки бачар прими своју стоку по рабошу.“

За пашу и мужу стоке, добијања сира пл масла удружују се по двадесет п тридесет тазда. Тим они знатно уштеђују радну снагу, пине уштеду у времену, у судовима за мужу, и даје се могућност и ономе који има неколико оваца да једнодневном мужом види на окупу млеко, од кога неби остало никаквог видљивог трага, даје ових неколико брава музао сваки дан. —

Ловачка племена, да би натерала дивљач на заседе, пале шуме и животиње бегају испред пламена, наплазе на заседе, где их ловци убијају. Ово не чини један, него по неколико племена упуштају се у ову радњу.

Кад ни спаљивањем шума не могу да добију довољно дивљачи, они се упуштају у обрађивање вемље, покривене пепелом од спаљене шуме.

Зданимљиву кооперадију видимо код неких племена у Северној Америци: код њих је поље ограђено, а подељено је међу поједине породице; рожни звуди оглашавали су почетак пољских радова, које су вршили заједнички, а од берићета одвајали су пре свега неки део у корист општине, њиме су се помагали они, који су у храни осећали потребу : они су заједнички обрађивали поља, а заједнички п производе трошили.

Позајмицу, мооу, спрег, жетву, косидбу, бербу кукуруза, грожђа, комишање и још много таквих радова видимо код свију садањих образованих народа. Многи земљораднички послови не могу се ни извршити без удруженог рада. Врло лепу кооперацију, удружење рада, земљорадничког и заналлиског видимо код старих индпских општина.

„Мале иидиске општине, чији се трагови у маломе још и данас налазе, и које се још и данас могу узети за нример, основане су на заједничкој својини земље, на непосредној вези између земљорадње и заната, и на опредељеној, непромењивој подели рада, по чијем се примеру оснивају нове општине. Оне се уређују на земљишту од неколико стотина акара, организују производњу за. своје властите потребе. Највише производа општина троши непосредно на своје потребе ; њени производи нису еспапи, па тако и производња не зависи од поделе рада, која је изазвата прометом у целокупном индиском друштву. Само се суви-

шак пропзвода претвара у еспап п прелази у руке државне управе, којој се одавно неки део даје као порез у епровини. Ове су општине разнолике у разним покрајинама Индије. Општина у своме најпростијем облику обрађује земљу заједнички

„Млеко се бучка обично ноћу по хладовини. |

, | ]