Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

и дели производе међу своје чланове, док се међу тим свака породица код куће занима домаћим пословима, предењем, ткањем, итд. Поред произвођача, који једнолико раде, видимо: „старешину“, као судију, полицајца и скупљача порезе, и то све врши једна личност ; књиговођу који води рачуне о земљорадњи и кадастру, и бележи све што се на то односи; трећи чиновник гони кривце и прати странце путнике од села до села; чувар границе, којп не да да суседне општине захватају општинско земљиште; надзорник вода. који по потреби агрикултуре распоређује воду из олштиневих хранилишта воде (резервуара); брамини (њихови свештеници) врше верозаконске обреде; учитељ учи општинску деду да читају и пишу по песку ; брамин метеоролог (који посматра време), одређује време за посев пи жетву а такође и најбоље и најцрње часове за разне земљорадничке послове ; један ковач и дрводеља који оправљају све алате општинске; грнчар који израђује све посуђе сеоско: берберин, праља, златар п овде онде песник, који у једној општини замењује златара, а у другој учитеља. Ове неколике личности издржава општина. Кад становништво у каквој ошштини нарасте, од ње се оцепи нова општина истоветна са старом и настани се на новом необрађеном земљишту. Целина општине оснива се на правилној подели рада, али подела у мануфавтурном смпелу у њој не постоји, јер се пијаца за ковача п дрводељу није променила, и највише

што су била два ковача или два дрводеље, ако је ошштина била већа. Закон који управља по-

високе 3 до 4 метра а које су размакнуте онолико колико ће бити ширина ћилима. Крајеви горњи и доњи везани су попречним гредама горње дебљине, тако да цео разбој изгледа као велики рам. Оба попречна брвна нису ништа друго до вратила на обичном разбоју. Пошто је пређа на кочевима навијена и направљен зев, пређа се набаци на вратила и добро затегне помицањем вратила горе и доле и учвршћивањем помоћу заглавица. За тим се ткање подели међу раденице. На ћилиму од 3 метра ширине раде њих шест радница. Положај радница при ткању распоређује се према тежини саме израде. Места, где ће се ткати шаре, заузимају највештије раднице. Свака, ради свој део, а производ општег рада преставља једну целину. Посао је међу њима тако подељен, да једна допуњује другу и једна од друге не изостаје у послу, тако да им се изаткани делови налазе свагда на једној висини. Једном руком радница држи потку и прптисне њоме на управну пређу, основу, те тако направи 32в, другом машинално, без бројења, од ока, одбраја потребан број жица, п тада последњој руци додаје потку првом руком. Потку извлаче п жицу набијају. Одбрајање жица зависи од шара које ваља пзаткати; по некад ваља одбрајати по 1—2 а некад по 100 и више жица. Ткаља зна, према шарама које има, у памети, кад јој колико жиша ваља одобројати. Ово одбрајање тако је машинално, да се посматрач мора чудити колико оној гипкости прстију, толико и гипкости памћења

Кооперација је овде очевидна; занатлиска подела рада налази у ткању ћилимова врло лепу,

што се могло у томе да се промени, било је то,

делом рада у општини утиче као прави Физички | закон, и при том сваки занатлија ради код куће, у својој радионици по староме-начину али независно и не признавајући никакав ауторитет у своме раду. Простота привредне организаппје ових општина које саме подмирују своје потребе, из којих постају нове у истом облику, које се опет обнављају па истом месту п под истим пме-

ном ако се кад год и распадну, њења

потпуну и врло сложену слику.

Али занатлиска кооперација није могла дати раду ону привредност, коју овај пма као мануфактурпа кооперација. У занатлиској кооперацији изведена је проста кооперација, у њој један радник израђује скоро сам сав предмет, кооперација постоји само у онолико, у колико се бев ње предмет не може да изради. Али манифактура се пе задовољава тиме. Она је разнолике послове, што их је један радник, занатлија, један за другим вршио, док није цео предмет извршио, поделила међу разне раднике: колико је послова у изради каквог предмета било, толико сад оделитих радника у мануфактурној радионици постоји, који међу собом кооперишу у изради једног предмета. Ови знате чподу, она је врло малени предмет, па ипак је она пре сто година морала проћи кроз руку 21 радника док буде готова, што значи, да ради

| даје нам објашзашто су азијатска друштва непромењива и ако се авијатске државе непрестано распадају и мењају, и ако се династије насилно мењају. Склоп друштвених основних економских састојака остаје недарнут у свима политичким превратима“

Тако један научњак у индиској општини ;

црта кооперацију рада читатељи виде да у њој ваједвички раде не само известан посао, него све

послове у општини кооперативно врше с добро

састављен од две управне греде, | исте послове врше ових 21 разних послова 21 [ . 16

| | прованеном поделомарала. њене израде ваља предузети 21 равлчан посао, Лепу и потпуно изведену кооперацију рада које је у занатлиском добу вршио један радник видимо у ткању ћилимова. ређа се равапне на | једно за другим, а у малусактурној радионици ) разбој, који је 4 б— ~ о