Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

радник; за сваки посао засебан радник. У наше време подела је рада изведена још више: чиода док се изради прође кров руку 72 пап 00 разних радника.

Локомитива је састављена од пет хиљада разних парчади.

У изради стакла видимо лепу слику просте п сложене кооперације. Погледајте пећ за кување стакла. У тој пећи има десет отвора, у којима су намештени лонци за кување стаклене масе. Поред сваког таког лонца стоји гомила од пет радника, који при изради стаклене масе у стаклени предмет један другог помажу, допуњују. Сваки од ове петорице ради у изради стакленог посуђа засебан посао п то често у псто време над једним предметом, те ако један од њих не дође, не може се радити. Ово је мануфактурна. подела рада, у изради једног предмета кооперишу пет радника, они врше пет разноликих послова, они врше сложену кооперацијуј Таквих пет радника и'код осталих рупа врше истоветне послове: десет гомила радника израђују сваки за се пстоветан предмет, а у свакој гомили пет разних радника врше делимичне послове у изради стакленог предмета. Десет гомила каоперишу просто између себе, а у свакој гомили пет радника кооперпшу сложено међу собом.

Да не наводимо више примера, него да разгледамо какве корпсти пмамо од удруженог, кооперативног рада.

Користи од удруженог рада велике су. Испитивањем је доказано да пи у најпростијем раду, где радници поглавито само физичку снагу своју примењују, као што је то у земљорадњи, пет удружених радника више ураде него ли кад сваки за се исти посао раде. Џет ма каквих радника ураде онолико псто колико п гомила сваких других пет радника: укупни производ сваких 5 радника једнак је. Рад свакога од ове петорице разликује се у неколико један од другога, али резултат рада сваке петориде једнак је.

Удружени рад ствара дакле једну нову снагу, која је већа од укупности свију појединачних снага.

Удружени рад изазива душевни полет, утркивање у раду, што чини, те удружени радници за исто време могу много више да ураде. него ли кад би сваки оделито радио. Кад десет радника добапују један другоме дигље до на врх грађевине, онда онп врше улогу једнога радника, који би цигље носио од земље до на врх грађевине, Сваки види да је тиме уштеђено ходање оздо на горе.

Удруженим радом рад је постао производнији ; за краће време производи се више п боље робе. Радње, у којима се ради удруженим радом, побеђују оне послове, у којима ово начело није заступљено или које је само у неколико остварено.

Читатељи, из овога што је до сад речено, виде, да се мануфактурна кооперација развија на рачун заната, јер је мануфактурна подела рада п кооперација ових подељених послова својом привредношћу потисла занатску кооперапију. Али сви успеси у мануфактурној подели рада зависе од личних способности, од личних ћуди радника, за то је машинска кооперација потиснула и потискује мануфавтурну, п поделу рада међу радницима заменила је подела рада међу машинама, у место радника у машинској производњи кооперпрају машине, које су замениле раднике.

У производњи су могли постићи п постижу уштеду у трошковима само удружењем, кооперацијом рада. Удружењем радних снага рад постаје пропзводнији. Њиме се производи за краће време више и јевтиних пропзвода. Од удруженог рада корист је огромна, већа него кад је радна снага, разједињена. Читатељи из наведених примера а и посматрањем примера у животу привредном могу се уверпти о његовој користи.

Занатлије треба да се удружују, треба павесне производе да производе удруженим радом, да у својим задружним радионицама изврше што потпунију и паметно срачуњену и изведену поделу рада, и онда се могу надати да могу спасти и себе п економску самосталност своје оташбине. '),

_ 1) Онај који би се желео темељније упознати с овим

корисним привредпим питањем, нека прочита мој чланак о томе у 16, свесци „Годишњице Николе Чупића“.

Раша.

| р Е | | |

фан а

и 5 | сат О | а о = оне ја