Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

радње, занате, а некп су се занати са свим угаспли псељавањем турака из Србије.

Несумњива је ствар да су занати поглавито били у рукама турака. Да лису занати пмали ма какво уређење пи за вр еме турака, да ли је било нешто налик на садањ е еснафе 2 Дали је и пре наше Еснафске уредбе било каквог уређења међу занатима 2 Ако смо на чисто с питањем, да су турци били прве занатлије у нашој поробљеној и ослобођеној отаџбини, и кад напоменемо да еснафи постоје п сада у Турској, да смо их затекли и у ослобођеним крајевима; кад се сетимо свију оних еснафеких назива и обичаја, којима се пропраћају поједини еснафски чини — онда је несумњива ствар, да су еснафи постојали и пре еснафске писане уредбе. Еснафска уредба прилично је утврдила стање које је дотле постојало, али га је писана еснафска. уредба у многоме изменила. Ми данас економски живимо, привредно се управ-

љамо по закону, који је издат још 1847 г. Рђава |

препорука за наш привредин напредак. Постојп |

закон, по коме се имају да расправљају односи којп више не постоје; наша се занатлиска про-

изводња не расправља више ни по каквом закону, |

она је остављена сама себи, сви су је оставили „да иде како иде“.

Код нас постоје еснафи, али у облику, у коме постоје, не могу да врше дужност коју су на себе

увели. Шта наш закон разуме под именом «ес- |

нафа“ > разуме „све мајсторе једног пили више

сродних заната“. Ако у једној општини нема од једног заната довољан број занатлија за састав | еснафа, онда и све занатлије могу саставити је- |

дан мешовити еснаф.

Шта је цељ оваквих занатлиских савеза, еснафа > „да чланови њиови како по правилима ове уредбе тако и по особљивим законим наредбама, које се на занате п на трговину односе, сложно и уредно у ползу свега занатског п трговачкор

реда дејствују, и у том напредују, да се заната |

и трговине радња, што се бољма може, развије и да процвета“. То је цељ заната. Овога ради еснафи су дужни да се ученици на занат прописно примају и обучавају и калфе у посао уредно узимају п у опште добро владају, и да чланови по одредбама еснафске уредбе живе и дужности своје врше.

Свима је познато, да се данас задатак на= ших еснафа свео већином на то, како ће што бе-

зочније да уситне оно мало готовине, што се на- |

лави у еснафским касама. Еснафи се не брину о унапређењу, о усавршавању својих заната, на против, ако је коме од занатлија, чланова еснафа, испало за руком да што научи — такав крије од својих другова. Усавршавање заната јесте дакле

последња брпга еснафима. Обучавање ученика и калфа п вађење за мајстора искусних радника не може ни у колико да издржи савесну критику. Ученик две трп године пере судове, чува децу п ради све друго само не учи занат. Прелазак ученика у положај калфа није скопчано ни за какво знање: доста је да ученик прослужи извесно време као ученик не радећи скоро ништа, па да постане калфа, да може отпочети израђивати предмете тавесне производње; управо, ученик тек сад почиње да ради, пон није спреман ни за какав, више пли мање самосталан посао. Може се рећи, да испит калфенски није никакав испит, њиме ученик не доказује никакво знање. |

Код полагања мајсторског испита још мање се гледа на знање, на способност испитаника: јавља. се за мајсторски испит не кад је спреман, него кад има новаца, да може радњу отворити. Испитивачи сами нешто због своје неспособности, нешто вбог својих рачуна нимало не дају јамство, даће испитани мајстор опти спреман за самосталну ра= дњу. Сем тога, неуком кали, који што пре жели доћи до свога мајсторског права, отворени су сви пути да и неук може добити своје право: отићи само ваља у какву паланку где постоји мешовити еснаф, па да добије право мајсторско за какав хоћете занат.

Све ово доказује, да садања еснафска уредба не даје ни у колико јеметва, да се еснафи брину о унапређењу заната, да калфе пи мајстори постају само радници који су спремни, п којт су ту спрему испитом доказали; све ово доказ је да се еснафи не брину о усавршавању својих чланова и својих заната. Бранити еснафе са тога гледишта — нема се никаквог разлога.

Још мање ваља бранити еснафе због тога, што за цреву купе који барјак, да га о литијама, носе, а о упропашћавању еенафеких каса и о користењу њима од стране појединих чланова == и да не говоримо. ЕснаФп су преживели себе и њих треба заменити таквом занатлиском организа = цијом, која ће пм осигурати унапређење. >

Еснафе ваља заменити другом установом, орванизацијом самнх занатлија како по занатима у једној вароши, тако и по занатима у целој земљи. Занати ће се усавршавати, ако у томе правцу пораде све занатлије. Занатлије извесног заната. у једној вароши, на пример, обућари треба да су заједно, да се. групишу, али не да шпекулишу својим положајем дозвољавајући да испитаним радником постане и онај, који за то нема спреме, него да се међу собом споразумевају о своме техничком усавршавању, о унапређењу у своме занату. Овотаради није довољно дазанатлије једнога заната само у једној вароши осуду груписани, по-

– == о