Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

во 5

требно је да су у вези са занатлијама истога заната. и у свима осталим варошима. На такав начин, занатлије извесног заната, на пр. обућарски, у целој земљи стајали би у вези. Све што се односи па обућарство расправљали би обућари у целој земљи, како што се тиче самог техничког усавршавања, тако и других мера, које иду на унапређење обућарства. На пример, сад кад реше обућари једне вароши, да не крпе обућу, израђену на страни, и не може бити таква мера од јаког утицаја ; али кад би се такве мере латили сви обућари у земљи, можда би се људи, којима српска привреда лежи само на језику, мало рмампслили пре, него што би се решили да узму готову обућу. По данашњем уређењу еснафа међу занатима једне врсте не постоји никаква веза: занатлије у једној вароши ударају у клин а занатлије друге вароши — у плочу. Као што видите, читатељи, између оваквог уређења заната и постојећих еснафа пема велпке разлике, али је тек има. И данас постоје занати, п после ће постојати поједина занатлиска удружења, али у чему би се ново уређење разликовало од еснафа јесте то, што ова удружења не бп остављена била сама себи у појединим варошима, него би стајала међу собом у непрекидној вези; на такав начин постојало би удружење или савез свију обућара, свију столара, свију ковача, у кратко, било би у земљи онолико стручних занатлиских удружења, колико пма заната. Улога оваких удружења ограничила би се само на унапређењу својих заната, и решавању штања, која се односе само на дотичне занате. Ради заједнице у својим занатским питањима постојао би одбор, који би ту везу 0државао пш био извршни орган за послове који се тичу само дотичног заната.

(ем ових чисто занатских удружења, постојала би занатлиска удружења у свакоме месту где има заната, занатлија и радника. Ове занатлије каквога места разних заната удружени би били у месно Занатлиско Удружење. Они би били позвани да се саветују пи решавају о општим зазанатлиским питањима, на пример, о односима између мајстора, калфа п ученика; шта треба да су изучили они који желе да ступе на занат ; питања о вршењу привредних закона; општа текућа занатлиска питања.

Да би сва занатлиска пштања била од оног утицаја, који она заслужују, да бп надлежни знали, како занатлије мисле о извесном питању ; да бп се внало, ко иза каквих занатлиских захтева стоји, нужно је, да све занатлије у земљи стоје у чврстој вези на привредном земљишту у решавању општих ванатлиско-привредних питања. Према овоме еснафе би могла да замене ова уређења: стручна удружења, састављена од занатлија п радника једнога заната из једнога места. Ова стручна удружења и њихов савез бавили би се само техничком страном заната, на пр, било би удружење столара, удружење обућара, итд,

Поред ових стручних удружења, постојало би у свакој вароши удружење месниг занатлија, или месно занатлиско удружење; на пр. крушевачко занатлиско удружење, јагодинско занатлиско удружење, шабачко зан. удружење, штд. Све занатлије у целој земи састављали би Опшге занаглиско Удружење, пли Савез занатлискиг Удружења. На такав начин све би занатлије били удружени и као стручне занатлије у стручна удружења и као занатлије у опште—у једно опште занатлиско удружење. Извршни орган општег 3анатлиског удружења био би Управни Одбор општег занатлиског удружења. |

Овакво једно уређење заната п занатлија могло би да замени садање еснафе п да уреди наше занате. Ја мислим да би ово требао да буде темељ, на коме би се зидала наша прерађивачка зграда. Стојећи на овоме земљишту треба определити дужности свију оних који примају учешћа у ванатлиском раду: и ученива, пи калфе и мајстора. Са гледишта овакве организације треба изводити питање о радњама, о подели између заната и индустрије, о испитима, о свему. Мислим, да би највећи грех био предувимати уређење наше прерађивачке привреде на основу еснафске уредбе; други темељ треба њој ударити, ако желимо да она подмирује сувремене привредне захтеве. Ја рекох, п молпо би наше занатлије, раднике п пријатеље наше привреде да о овоме моме предлогу равмисле. Ограниченост простора не дозвољава ми да потанко претресем ово ново уређење, али и ове опште црте довољне су, да читатељи појме његову улогу у нашој прерађивачкој привреди.

Раша.

а |

т СА

(а