Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину
2
ТЕО ТО О ЕГО ПА Уа ар 4 СК
256 6 5 606 роб 00 а
И И ЧИ ЛИ ИТ КУ
ПИСАО О
И ЕНИ Бе Маи ИсА
о Ба Мис ПА ЕЊ
авороврктаааае рвЕ пе Ерс ов Е БЕО ЕЕ 2 БЕЈ пи
ср бр бо бо бо со р срсо тор 2о па аа = 2 ИЕ пиона Јо пала: ИЕ РРА
Сане ићи
аи унр
такло је данас потребно свакој кући; стаклено посуђе одавно је престало бити луксус; сваки се отима да пенџерлију хартију замени стакленим окном; лојану свећу заменио је гас с лампом Стакло је постало свакидања домаћа потреба.
=
Кад је стаклено посуђе ушло у обичај, кад се с њиме сваки сусреће на свакоме месту, кад оно чини толике услуге човештву, право је да знате шта је стакло, да знате, да оно нигде не расте, да се оно нигде не налази, да га људске руке израђују. Па још кад дознате од чега се израђује, онда ћете се зачудити : овако провидна ствар, као што је стакло па да се пзрађује од са свим непровидне сировине: од креча, пепела п песка! Заиста чудновато, али је тако.
Стакло није проналазак нашега доба, нити јевропске цивилизације, њега су открили још пре рођења Христова, а у Мисиру, Шпањолској и још у другим страним земљама причају да је било стаклара, у којима су израђивали стакло. Доста је то, да је стакло доста старп проналазак, ма да се код нас његова потрошња одомаћује тек у последње време, а његова производња налази се тек у повоју.
Производња стакла није везана покључно ни за какву земљу, оно се може пропзводити свуда, где год има креча, белутка, пепела или соде, а нарочито прве три сировине, пма свуда,
6 ЛО а а
Белутак, кремен, треба да је чист, да што мање примесака има. Белутак мора бити псптњен у ситан песак, како би се лакше могао топити. Тога ради комађе белутка мећу у нарочиту пећ, где се кемење јако загреје, жари; за тим врело камење бацају у хладну воду, те се камен распадне у ситније делове, које после у ступама ситне у песак.
То исто раде п са кречником, кречним каменом: њега ломе и туцају у ступама. Од свију кречника најбољи је креда, јер је она најчишћа а и лако се троши.
Трећи састојак стакла јесте очпишћени пепео, који се још поташа зове.
Кад ове три спровине стопе, добијају проврачну житку масу, од које можемо да пзрадимо разнолике стаклене предмете ; коју можемо да пздувамо у какво тод посуђе хоћемо
Али оваква стаклена маса доста се тешко прерађује. Много се лакше сировина топи пи прерађује ако се у место пепела узме сода, која се употребљује п у производњи сапуна.
Стакленој маси кад што додају и олова, због кота растопљена стаклена маса постаје чишћом, добија неке нарочите особине, због којих се ово стакло јако цени.
Поред ових споменутих градива употребљују још друга тела да стаклу даду ову или ону особишу, да стакло постане мекше или тврђе, светлије, безбојније или добије какве друге особине.
о