Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину
и
= 4
(бе=
Стаклено посуђе равних облика израђују кад овако пздувану житку стаклену тиквицу мету у форму, калуп, па после дувају ; од дувања се тпквица шири и добија облик калупа.
Стакла ва прозоре праве дувањем или ливењем. Дувањем праве кад издувају стаклену боцу и даљим обрађивањем добија се велики цилпндађр. Овоме цилиндру отварају дно и штре отвор. Цилиндар мету на плочу п хладним или влажним предметом превуку цилиндар уздуж п при врху и тиме се добија уздуж просечен цилиндар, отворен с обадва краја. Овај цилиндар носе у пећ, где од топлоте цилиндар мекша, разгиба се, исправља, положи се на плочу и постаје прави ста клени лист.
Окна праве још ливењем у нарочитом калупу, који је од метала и изгледа као четвртаст блех с веома ниским пвидама. Тако се лију и огледална стакла која премажу каквом масом, која одбија зраке сунчане; премазују их веома танким слојем сребра п другим металима.
Тако се у главном производи еве посуђе стаклено и сви остали стаклени предмети.
У Србији постоји само једна таква стаклара, и то у Јагодини. У овој је вароши још пре 30 год. била стаклара; у њој се израђивало добро и скупоцено стакло, али је пропала, није се могла
„одржати. По други пут је стаклара основана 1880 год, овидао ју је п почео радити у њој неки Ју-
лије Бозитовац, радио је у њој до 1882 г. Те године купи стаклару Нацко Јанковић и браћа Аранђеловићи, и сад је воде под фирмом Нацко Јанковић п компанија. Кад су је купили, било је само 4 лонца по један ножни оштрач за глачање, шлифовање посуђа, а данас пма стаклара 8 лонаца пи 5 до 6 оштрача, које више не покреће нога
него парна машина. Гравера није било ни једног а сад ради један, молера није било а сад има посла за двојпцу.
Тучница. за ситњене сировине била је проста, коју је један коњ окретао; сад је тучница на води, и пептни у прашак 800 килограма спровине ва 24 сахата.
Стаклара јатодинска престављена је насл 6.
Стаклара за сада израђује само шупље стакло, лиснато не израђује; стакло је мало зеленкасто али га има у разноликим облицима, има та и шлифованог п у разпој боји.
Стаклара издржава страшну утакмицу, али при свем том изради робе на 72.000 динара. Она поступно али стално потискује страно ставло својом солидном израђевином: унутрашњост а нарочито источни крајеви наше отаџбине троше скоро само јагодинско стакло ; Београд, који највише стакла троши не може још да напусти страно стакло.
Стаклара извози своје стакло за Турску пл Бугарску. да Бугарску би могла још вшше извозити само да постоји трговински уговор.
Произвођачи чине све само да задовоље публику, али потрошачи не о дзивају се у оној мери у којој би требали да се одазову.
Читатељи су видели да се стакло пропзводп од креча, белутка и поташе: зар је патриотично увозити страни камен, креч и пепео прерађене у стаклог Читатељи, вићете се одужити земљи по којој ходате, ако купујете оно што је од ње израђено. Не купујте стакло израђено на страни, тиме ћете се одужити пи земљи и дужности патрпотизма п српскоме роду п српској привреди. Стакло је међу тим п јефтино и добро Не купујмо страно стакло, то захтева од нас будућност наша.
Раша.
Ма
о
— 6
и: |