Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину
о оовоооооосовоововоо
ојозезововоооојо
ИВ СТ |
14 Б8П5М ПРЕДСТОЈИ
на. оружје против Турака само с тога, што неће да буду под владом друге вере
По нашем скромном мшшљењу, нашој револуцији не лежи у томе узрок. Колико има још примера, где се не порађа револуција због вере, него се народи слажу без обзпра на вере. Верску су војну водили само владари и мантијаши из врло основаних њихових — само њиховиг равлога, па разуме се п вајде.
Српска револуција 1804 год. носи са свим други и друкчији карактер.
До 1804. године и у данашњој Србији владао те окакав економски пи политички спстем : најбоље и најплодније земље биле су у рукама ага и спахија турских; власт је била у рукама Турака, и они су судили онако како су они хтели.
Турци су махом живели по варошима, а рају су испудили у село. Рајетин — Србин — није мотао радити занат — занат је био само у рукама Турака, изузимајући врло тешке занате, за које су Срби употребљавали. Српски живаљ у селу обрађивао је спахиска имања — дакле билп су спахиски радници, робови. Из прва Орбима није ни било толико рђаво, јер поред онога што спахији даду, њима је опет преостајало доста да безбрижно живе. Али додније су спахије били раскошнији, па су више од дохотка узимали; а тако исто и државне дажбине све су се више увећа-
1--——
вале. Срби, којт су били на спахиским пмањима, давали су п спахијама п држави; давали суп давали, док их лепо не испсаше. Тако нагоми= лана давања дотле су дотерала, да их Срби нису могли довољно ни надавати: а Турци опет, да бп што више извукли, били су све већи тирани. И што је народ више оголевао, или тако рећи: што су више Турци захтевали и узимали, више трошили него што народ може произвести — све је већа тиранија била. Правда турскога суда у то доба врло је удесно оличена у оној народној изреци: „Кадија те тужи, кадија ти суди,“
Турци су увидели: да онп троше више него што народ може пропзвести, али се пису оканули раскоштч на коју су навикли; а да се народ, не би опирао њиховим захтевима, накупили су још више војника да могу сваки покрет угушшти. Поред толиких дотадањих готована, народу се на грбачу натовари још један грдан број слугу које чувају свога господара а хлеб непосредно пли посредно (како где прилика искочи) од народа узимају.
Како су Турци истеривали од народа харач и остало што им је за живот пи уживање требало, врло лепо цртају ови редови:
„Од истока харачлије јашу,
„Воде голу на репов'јех рају;
„Од запада харачлије јашу,
„Воде толу на репов'јех рају !
„Јашу змаји с севера и с југа
„Полу рају на репов'јех воде.
„Јадџа раја руку наопако,
ТЕ
|
5
„
<=)