Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

о ]

]

(ам

ф,

(б—

су тражили са стране. (Та њихова тражња са стране у погледу томе, што је на страни рад савршенији од рада српскога, па п пзрада боља, у томе погледу са свим је оправдана, а разуме се да су они криви што се нлсу постарали да иу Србијп оргапизују рад). За набавку тих њихових потреба са стране умножио је се број дућанџија: или као што се општим пменом трговцима зову, који су сад постали прави сензали страначки. Да бп онп могли набавити стране еспапе, извлачили су и новац п производе пз земље. Те писте производе странац прерађује, и сн нам их враћа често у педесетострукој цени.

Ред је де се упитамо : „Шта нам предстоји 2“

Ако п даље будемо пмали војску, и то веома велику војску нетроизводниг руку; ако будемо мн даље на ту војску трошили нашу производњу и нашу народну главнину; ако п даље будемо за врло малу количину страног еспапа давали огромне количине наших производа; ако дакле, п даље будемо водили оваку распикућеку политику, онда

смо пропали. Ако свето буде тако и даље пшло, |

онда неће бпти нп смешно ни чудновато, кад народ залелече : | „ — = = = = Одкуд раји харич > „Одкуд злато, који крова нема, „Мирна крова да уклони главу 2 „Одкуд злато, који њиве нема, „Него туђу својјјем знојем топи 2 „Одкуд злато који стоке нема, „Но за туђом по брдјех се бије2 „Одкуд злато који руха нема 2 «Одкуд злато који круха нема 2“

кво је стање већ

4 . | Такво стање не крије далека будућност; та- |

на помолу, и оно ће овладали |

Србијом скортм, ако се не ротормише паша економека политика на здравим основима.

А шта вама занатлијама предстојп 2 питаћете. Нема вам ништа друго предстојати, него што предстоји читавом народу, јер ви п сељаци искључиво п сачпињавате народ.

И вама, дакле, предстоји жалосна судбина ако се продужи досадања економска политика, а, што се она још боље у таквом духу реформише, тим ће општи још опаснија, јер сте ви у првом реду тој ненасптој спли подложни.

Држава, која вам је извукла и црно иза нокта, нпје се ни чим постарала, да вам опстанак осигура. Она је п вас и ваше занате оставила неумштној судбини. — Држава, која је баш тиме што је држава, позвана да ваш опстанак осигура, није још ништа до сад учинила за осигурање вашег опстанка, нити је пгда показала за то воље. Она је мотла трошити милијуне, не само на мноте непотребне установе, него п на саме спрдње (узев: ши их баш и у државоправном смислу) а није могла утрошити, не милијуне, него ни хиљаде, на стварање и потпомагање пропзвођачких и прерађивачких задруга, радничких школа ит. д. Не само то, него је она оставила широм врата Србије упливу страног п опасног госта — капитала; који ће, ако му се не обуздају силе, и последњу отпевати нашим занатима, а ви ћете онда бити робови његови. И томе није дуго време, само ако ми будемо скрштених руку.

Ето: „Шта нам предстоји 2“

Па шта да радимо, да до тога не дође О томе треба читати чланак „Економски преображај Србије“ („Српски Занатлија“ одове год. 1589).

Драг. Б. Лапчевић

СРПСКИ ЗАНАТЛИЈА

|"

о

мај

= Да |Е '