Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

НАШИ ЗАНАТИ

САВРЕМЕНЕ УСАВРШИЦЕ И НАПРЕТНКЕ У ПОЈЕДИНИМ ЗАНАТСКИМ ГРАНАМА.

С ПОГЛЕДОМ НА

| а свих страна чује се као из једног ЗЕУПЕР грла како наши занали пропадају. То је необорива истина. Но чује се са по где које стране и то, да је пропаст наших заната и због историјског развића друштвеног, један чин који се не да зауставити никаквом заштитном мером. Људи, који су познати са псторијом друштвеног развића у опште и са економском науком виде п тврде то. Ми нећемо овде да се упуштамо у расправљање питања о томе.

Учевни људи поделили су људску радњу по разним групама и обележили су разне ступње. Према тој научарској подели п према друштвеном развићу лако ће се увидети, да је оно друштвено стање на најнижем ступњу, где сваки члан друштва мора да подмири све своје потребе. Доцнијим развитком дошло се до неке тодеље по занимању. Неки се занимаху н. пр. пољским радом, некп занатима и т. д. Тако, сваки ће признати, да онај не може бити изврсан занатлија, који се зарад свог опстанка мора бавити и пољоделством. Признаће свако да су занати у том облику на ниском ступњу развитка. — Даљим развитком друштвеним дошло се не само до тога, да су се поједини занати строго оделили, но се та подела п у самом поједином занату разгранала. Наступила, је дакле подела иу већ оде-

љеним занатима (специјализовање). Тако на пр. столарски занат толико се развио, да данас на западу не постоји столар који израђује врата, прозоре, паркете, столове, столице и остали намештај. Тај се занат толико поделио, да тамо постоје н. пр. ралпонице столарске које само и искључиво израђују н. пр. паркете (ва патосе)п ништа друго. — Друга радпоница опет бавп се само израдом врата п прозора за грађевине и ничим више. Трећа само израдом намештаја и т. д. Но ова подела не зауставља се само на подели радње већ п на подели рада. Тако н. пр. у столарској радионици не израђује један радник и прозоре п врата, но се неки радник бави искључиво израдом трозорскит делова, други пх прекраја, трећи израђује на њима зглобове п тек де-

сети радник н, пр. склапа их. — Јасно је да су производи занатски — оваховом поделом радње ц рада извршени — и много бољи и јевтинији. —

Када најзад наведемо да су даљим развитком пронађене п разне машине за замену човекове снаге и рада и да се њима данас у великим савршеним радпоницама у огромним количинама за незнатно времена израђују разноврени предмети п да су они по својој каквоћи и јевтиноћи услед таког усавршеног рада — од обичних занатских производа ведостижни — онда смо изнели, ма и у најширим цртама, данашњи ступањ и развитак производње и рада