Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

'

.

Свакоме је познато, да су за успешно вршење буди којег посла у главноме потребни ови услови: знање, рад п капитал

Снага произвођача завлен од капитала. Од капитала зависи хоће ли се моћи нека радња по правилима науке и савремено уредити, како би уз припомоћ знања п рада постала непобедима. У нас нема мајстора капиталиста. Наше занатлије су у опште махом средњег (и спротног) стања. Да би у том погледу код нас наступио напредак већ сви готово признајемо, да нам је готово једини спас — удружење п организација п установљење сваковрснилг произвођачкиг за друго. Овом приликом нећемо се овде забављати о томе какве задруге и како би их ваљало установити и т. д. 0 томе ће бити реч у другом чланку овог календара. — Други услов за успешну производњу навели смо, да је — рад. Да би рад одговарао савременом стању и развићу ваља да је уређен, организован. Као п питање о оснивању произвођачких задруга, тако и питање о уређењу и подели радња покренуло јеп узело у расматрање, испитивање и разраду наше „Занатлиско удру-

жење“. Ни без решења овог питања, п то на пр-

воме месту, не ће се моћи код нас постићи напредак у нашим занатима. Обе ове преднаведене мере изпскују рад свију нас, те да се постави сигурна основа за повољан развитак наших заната. Но на шта се код нас понајмање обраћала пажња п где лежи не мањи узрок нашем назатку и опадању заната јесте — онај трећи услов знање (у најширем смислу речи). да успешан рад и напредак занатлија овај је услов понајпречи. Он је потребан п онда, када на решавању оних горенаведених два услова још нико и ништа радпо вије. И при неуређеном стању наших заната и при свима другим тешкоћама, моћи ће боље и успешвије се борити против конкуренције или бар веће користи од свог рада спрам својих садрурова видити онај занатлија, који је н. пр. вишепробавио по разним већим и мањим радпонпцама њетове струке и који је свој занат потпуно „испекао“. Тај занатлија боље ће умети да расподели — ма и у маломе — рад у својој радњл, да уштеди у времену и грађи — материјалу — ит. д. Заналлија, који је сем тога нешто више учио и школа, — стекао дакле и већег знања од својих садругова, моћи ће у извесним приликама боље, сигурније и тачније прорачунати неки посао те кад га примџи, да га не извршује на сопствену штету. Образованији занатлија водиће и неке белешке и књиге у својој радњи како би знао колико је на којој израђевини потребно времена и рада, колико материјала, колико му је на том предмету добит и најзад кад п коме је издао тај

предмет п колико је кад за рачун тог предмета примио и колика му остаје још да наплати. данатлија, који се је још више бавио спремом по својем занату, учио је п стручне школе плп бар цртање које је за њега потребно као и писање. Кројач или обућар, који је учио цртање занатлијско, далеко ће брже п с' мање муке п боље екројити н. пр. одело пили обућу те да она буде како ваља. Џа ће то све п боље и јевтиније израдити и стога што је научио поред поделе рада ценити п добити и користи од употребе разниг савршенијих алата и машина у своме занату, којима он може брже, правилније и јевтшније да израђује своје производе, него његов сабрат — занатлија, који ради како му је п бабо радпо. —

Ето, са овом страном занатском, која је код нас крајње запуштена п презрена, а којом успешно можемо одмат и сами себи врло много помоћи, желим читатеље упознати. Па зар неће сваки занатлија са већом вољом п љубављу брпнути се о успеху своме, када што дубље уђе у тајне п њему дотле непознате п занимљиве стране свог заната, неће ли га са више воље п заузимљивости вршити п неће ли такав образовани занатлија моћи п боље, јаче и успешније ступшти у борбу ва извојевање бољег земљишта за напредак наше домаће привреде, за наш целокупви напредак; и најзад, неће ли тада п она наша маса надри образоване „интелигенције“ увидети да је баш занатлијски привреднин сталеж онај који заслужује пошту свију друштвених сталежа, који служи на диву и понос целој земљи; да су образоване п добре занатлије ј привредници најсамосталнији сталеж друштвени; пећи ли тад увидети да је потребно много више труда знања пи рада да се постане ваљан занатлија но бакалчић или писарчић пи да је за друштвени и економски напредак и народну самосталност од веће користи један образовани занатлија п привредник него можда десетак разне ситне п крупне господе. — Ето од колике је велике важности по наше, занате привреду, државни п друштвени напредак у опште, знање и наука! А сада да пређемо на расматрање појединих заната. —

пр

Нешто из обућарског заната.

Да отпочнемо овај наш преглед са — обућарским занатом. Нека нам то не замере друге занатлпје. Само ако се они листом сложе п пскупе око „Занатлиског Удружења“, биће тадап више користи по њих, и проговориће се у идућим годинама овог календара и више која о свима нашим занатима. Да отпочнемо дакле наша расматрања у првом српском занатлиском календару

4 = би

9) = ~«0) 8