Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

зе – Бур:

49)

нашим обућарима п њиховим запатом. Огрешили би се о ову нашу занатску струку, када то не би учинили. Наши обућари заслужују то не само по својој окретној и живој нарави у опште — има их подосга са мало ширим п даљим погледима но у помноге господе — не дакле само с тога што знамо, да је баш међу обућарима подоста оштроумних занатлија, весељака па пи песника — већ и с' тога што то ова наша занатска грана према свом рузвитку потпуно и заслужује. Пре но што бисмо прешли на сам рад и обратили пажњу на усавршице у алатима пи машинама, којима ваља п наши обућари да се користе, како би им рад лакши и корпснији био, баш да изнесемо неке примере за горе наведену црту која се у обућара опажа.

свет буде другачији — п штикла ће на вемљу != Досетка је ова толико оригинална п показује тоЛико критике, да би сеу многоме чему и данас могла применити,

Џа није ли најзад и светско светило, чувени руски књижевник п Гроф — Лав Толстој (од којег пмамо нека његова дела п на Српски језик преведена) уједно и изучени обућар 2

Запста је веома. занимљив посао научара специјалисте — истраживање уплива особитог телесног занимања — на душевну радњу раденика. То

| је посао, као што горе рекосмо научника псшто| лога. Исто тако је не само од пнтереса, но п од непосредне користи испитивање уплпва особеног, стручног занатлиског рада-на здрав ље раденика, занат-

лије; што је посао

Непобитна је истина то, да се у великом делу међу обућарима – налазе људи оштроумни, мислиоци па п песници. даиста има узрочне везе између појединог – начина рада п душевног Делања. Каква ли је то веза — то је посао, занимљив посао научара, психолога. Но пису

специјалисте лека= ра. Ова испитивања све се то већма врше у новије доба, како би се рђави уплив отклонити могао Но да би се штетне последице потпуније могле избећи није само довољно пспитивање научника _ лекара, већ је ту позват п економ, државник, проналазач бољих

само наши обућари

п савршенијих ала-

такови. И у других

- та, справа п маши-

народа су таки. Ето

— = на па и сам занат=

у Немаца било их је међу обућарима. који су још из ста-

ријих времена па су и до данас оставили гласа |

Слика 1.

____ лија и радник. Ми ћемо овде да се позабавимо само са онпм стварима, помоћу којих може п треба

тако „просвећен“, с тога је чизма обрнута“, „кад -

наш занатлија обућар да израђује брже, боље, савршеније и што је могуће без рђавог уплива на његово здравље — а што је важно, и јевтиније пропзведе.

ва собом. У њих је н. пр. неки Хане (аксе постао чувен не само као обућар већ и као — песник, па је и на свом „шилту“ метуо Фирму „Ханс Сакс обућар и песник“. Између мнорих примера

из којих се види досетљивост и оштроумносг обућара да наведем још само један. Неки немац обућар изнео беше свој „штат“ на којем је дао измалати чизму — али наопачке, тако, да је ђон на више бло обрнут, чиме је обратио општу па-

жњу; но испод чизме ставио беше ову каракте- | ристичку објаву — наравно у стиху : „Свет је данле |

Шећемо се овде упуштати у разматрање п опис машинске Фабричпе производње обућа.

Овде ћемо да скренемо пазкњу наших обућара на оне справе машине које п онп могу, ваља п треба да пабаве ако мисле п желе себи папретка и опстанка, јер само онај који корача са временом може данас постојати, а на дуго се нп=

44.