Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

ое. (Слаи

~

57

ЖИВОЈИН ЖУЈОВИЋ д СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

њих, а скоро никога нема, који би се на њега у овоме угледао.

ва: покојника ова заборављени су као | (С радом последњега покојника на овоме пољу радници на привредним питањима; | Пауман сам да у неколико упозпам чптатеље пи управо може се рећи да је главна страна | Л7 изнесем тесну везу, која постоји између прњиховога рада засенчена њиховим според- | 807 1 другог. Е ним радом — расправљањем политичких питања, У књижевном раду „ивојина Њујовића п Другови и последници њихови, који п ако су | Светозара Марковића постоји тесна веза. И је- | се бавили п привредним пштањима, чинили су | дан и други васпитали су се руском литературом | |

то споредно; управо је са смрћу Светозаревом | шесетих година. У своме критичком раду билп прекинута бпла неко време разрада привредних | су ученици Бељинекога, Доброљубова, Писарева | питања, јер су се другови и једномишљеници ње- | и других виђенијих писаца из критичке школе | гови латили поглавито разраде политичких за- | руске. А своје економске назоре п критичке по| даћа, које су биле на дневном реду п које нису | гледе на економску науку црили су из списа Чер| трпеле одлагања. Један део рада Оветозаревог, | нишевског. | | борба његова против намеспичког устава, про- Покојни (К. Њујовић је слушао у Кијеву дудужена је не само у журналистици, него су је| ховну академију. Његов дух није се задовољио његови другови, а поглавито његови поштоваоци | празним богословским догмама, за то се пресели из народа, пренели пи у скупштину, те са посла- | у Петроград, где је ступио на универзитет, на ничких клупа одсуднијим нападима приступили | коме је слушао философију. Због овога напуш| овоме послу. тања богословије изгуби благодјејање, и учећи | Економски део њихова рада тек последњих | ФИлосоФИју страшно се УУ ОРИ По свршетку десет година налази живљег одзива у заступни- философије у Петрограду, отпутује у Минхен, где | цима оних идеја, које су ова два покојника покре- је на универзитету такође Философију слушао, нули у нашој књижевности, у нашем друштвено- | одакле се ва тим у Србију врати где је служио привредном животу. А о примени економских | 540 чиновник министарства Финанције.

| погледа њихових, нарочито другога покојника, Али његов прави университет, на коме је ) који је пздашан био и на овоме пољу, знају мало | црпео своје знање, била је руска књижевност и | о НВО = = =о 5

=== 58 ===