Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

ри ван задруга могли су тада без великих мука да растуре задруге, у којима је нестало било убеђености о потреби таквих привредних установа.

Покојног Оветозара показао сам читатељима као радника на ономе пољу, на коме га наше занатлије најмање познају. Њега знају по као политичара, и као критичара, и као економисту, али та не познају као организатора српскога рада. Простор календара не дозвољава ми да дубље уђем у претресање овога његовога рада, али при свем том нисам могао пропустити ову прилику

а да не напоменем занатлијама п радницима, да |

Светозар није био само политичар, да он није само политичким радом својим ударио темељ са-

дањем радикализму, да га занатлије не треба да |

цене само са те стране, него и као човека, којп

је својим практичним радом доказао да је велики

пријатељ нашем привредном свету.

Митров дан 1889.

Оне занатлије, које су па другој занатлиској скупштини озјавилп, да Светозаревој сени не траба одати пошту, јер се он није борио за занатлије п нашу прерађивачку прлвреду — учинили су овакав корак само за то, што за овај његов рад сигурно нису знали. Међу тим је Светозар заслужно велику пошту нашег привредног сталежа, не само својим политичким него и својим привредним радом.

Мислим, да ћу погодити жељу свију занатлија п радника после горњих напомена, ако се ових великих покојника: Живојина ЉЊујовића п Светозара Марковића и на овоме месту сегимо, јер њиховим сенима неће ничија молитва тако топла и драга бити, као искрено сећање на њих срлских привредника, којима су онп сав рад и живот свој посветили били. Нека им је светао спомен међу нама!

Раша.

бе == (~

| | | | |