Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

ин

Помоћу ових машина с оволиком покретном снагом Фабрчка је у стању да пзради 950,000 килограма вуне.

Она израђује просте, средње и врло Фине тканине, шалове, ћебета разне каквоће, бело, мрко и црно сукно и простпраче.

Фабрика за израду својих тканина меша две трећине српске и трећину стране вуне.

Машине су најбоље конштрукције а раднонице се осветљују електрицитетом.

Поред свега овога Фабрика има за своју потребу ковачницу, столарнипу, машинско оделење, тде се поједини машински делови оправљају.

Раде у Фабрици 220 радника, а може да раде њих 800. Сем шефова појединих оделења сви су остали радници из околине Параћина.

Фабрика је у стању да подмири не само војену потребу него да задовољи п тражњу грађана. Фабрика израђује врло укусне, трајне и јевтине тканине, али при свем том промет је њених тканина врло слаб.

6.) Државна штампарија,

Поред многих штампарија, које се у последње време јављају, без сумње на првом месту заслужује нашу пажњу државна штампарија и по својој старости, п по своме развићу и по напретку којп је учинила за време свога досадањег живота. Што се српска књига, а нарочито наша школска књижевност доста успешно развијала, има се захва-

лити нашим претцима, који су државној штампа- |

рији поклањали нужну пажњу. Само њиховом оданошћу књизи државна штампарија могла се развити до савршенства на коме данас стојп, од скромне радионице развити се у право индустриско предузеће. Државна штампарија основана је 1884 т, и то у Крагујевцу за владе кнеза Милоша ; слова и ручну пресу добила је штампарија из Русије,

Државна штампарија коракнула је мало у напред кад је пресељена из Крагујевца у Београд али ипак се није отресла свога несавршен-

ства; тек од године 1864 отпочиње се рад њен |

савршенијим справама и на широј основи. До тога времена она је штампала поглавито само за државну потребу, а од тога времена она је своју радњу толико проширила, да је била кадра да штампа и приватне послове. Од тога доба она се почела уређивати према развитку штампарске радње у напреднијих народа. Добивши за Фактора г. Стеву Рајпчевића. који се на страни спремао за тај посао, он је најпре као Фактор а доцније као управник државне штампарије настојавао свим силама да не изостане иза осталих својих друга у напреднијих народа. Џри свима незгодама с којима

се државна штампарија имала борити ипак је овај државни завод напредовао. Настојавањем г. Рајичевића, државна штампарија напредује, и у њој данас има скоро свега што је потребно једној добро уређеној штампарији.

Она данас има : књигопечатњу, каменоштампарију, словоливницу, дрворезницу и Фото-цинколитографију. Почев ручном пресом државна штампарија је унапређена толико, да данас има 11 штампарских и пет камено-штампарских машина. Брзотисака разних система има 16: има их немачких, Француских, енглеских п амерпканских. Машине су тако усавршене п радња на њима тако брза, да за радни дан од 10 часова свака од њих може наштампати 8 до 10 хиљада примерака.

Поред ових има још и машина за штампање бојом, за бушење, за жиговање и гумирање марака п осталих бланкета.

Прошле године набављена је машина, која штампа марке на монополисаним рачунима п то у две боје на један пут.

Дрворезница даје врло укусне радове. Фотоцинко-литографија установљена је ове године, и она подмирује потребу свију књига штампаних у државној штампарији,

Државна штампарија лије сама потребна јој слова; на ову цељ она има целу радионицу, у којој су три машине немачке а две Француске системе. Једна од последње две, која је прошле године набављена, обраћа пажњу свакога посматрача: у њу се на једној страни мету у нужној сразмери метали за ливење слова. (олово, антимон и калај), а на другој излазе готова слова; она је у стању да изради 20.000 слова за радни дан од 10. часова; све послове, које неколико разних машина врше, ова једна машина ради сама и пстура готова слова. Штампарија. има до 200 врста равних слова

Покретна, ручна снага замењена је парном снагом 1885 г. У њој раде 250 радника, међу којима има и 10 женскиња — слагачица. Има радника који имају сталну плату, а има их и таквих који раде на парче; плата и зарада се пење од 90 до 240 дин. месечно.

Годишњи је обрт од 500 до 800 хиљада динара. Штампарија израђује све могуће штампарске предмете, почев од најмањих ситница до најукусније израђених научних списа на свима јевропским језицима. Поред књига штампа разне карте (мапе), марке поштанске пи таксене и банкноте.

На челу овог уређеног индустриског државног предузећа стоји вредни т. Стева Рајичевић, који

ја ]

4750 = ој