Српски занатлија : календар са сликама за 1890 годину

је рођен у Смедереву... Свршио је основне школе у Смедереву п четири разреда гимназије у Београду. За тим 1855 год. слушао је на одељку комерцијалном полптехнике бечке годину дана пндустриско — трговачке предмете, и поред тога практички изучавао штампарски посао у истој варошт ; у последње време био је код Брокхауза у Лајпцигу све до 1858 г. (две године) где је изучавао све врсте штампарских послова,

Г. Рајичевић није пропуштао ни једну тодину а да не посети све јевропске знатније штампарије, и да се пзуметцима њиховом не користи, примењујући пх у нашој државној штампарији, у колико су то допуштала материјална средства.

У овоме послу помажу му неколико млађих људи, који су његови ученици и који ће му достојни заменици бпти.

Поред управника штампарија има књиговођу, благајника, помоћника благајника, писара, главног фактора, Фактора и помоћника. Сва одељења имају своје шефове.

Државна штампарија напредује поред свију препрека, које је као индустриско предузеће пмала да савлађује.

Вредно је

следње време јако подстакнуто, нарочито у ва-

ђењу каменог угља. На свима крајевима наше | отаџбине отварају се мајдани каменог угља негде | у већем а негде у мањем размеру. Мајдан каме-

ног угља на Вршкој Чуки представља колосално пндустриско каплталистичко предузеће. У самом Радујевцу подигнута је колосална Фабрика за: пзраду брпкета, цигаља од угља. Фабрика у Радујевцу везана је с мајданом на Вршкој Чуки же-

лезницом. Како ју Радује ко пш на Вршкој Чуки постоје многе згра, којима живе радници. Вршка чука, која врхом својим у путницима

споменути да је рударство у по-

изазива радозналост, још је занимљивија у недрима својим: она је сва писпросецана галеријама, ходницима, у којима уморна рука вредних рудара копа подземно благо, жућкасти пламен рударске лампе осветљује уморно лице њихово, а на махове осветљује пи кљусе упрегнуто у двоколица пуна угља, које се тромо креће по галеријама: Варвари Убрик, Наталији, Софији итд. Укупна дужина галерија износи преко километра. У предузеће је уложено преко два милијуна динара,

Постоји угљени мајдан г. Ђ. Вај. ерта, Апела, Степића, Божиновића, Оверовића, а ове године јак је полет добпо угаљ јелашнички, који је на последњој лицитацији угља за војно министарство одржао конкуренцију над осталим угљима и својом јевтиноћом п добротом. Овај угљен тражи се много и за домаћу потрошњу, чега ради је Управа јелашничког угља подигла у Београду стално стовариште.

Не можемо ову прилику пропустити а да не споменемо камењарску радњу Чебинца, пз Краљева, где постоје његова трп мермерна мајдана, у којима се вади п пзрађује бео, шарени п црни мермер. Црни мермер личи на шлески и овоме

не уступа; сви пак мермери равнају се по как-

воћи с бољим јевропеким мермерима.

На мајдану п у радионици раде 80—40 радника. Г. Чебинац се спрема да подигне велику модерну радпоницу, у којој ће покретна снага бити вода. У мајдану раде Талијани п Срби.

У Ропочеву, у округу београдском, постоји камени мајдан Алексе Савића, који од лепог жућ= кастог мермера израђује укусне украсе за разне грађевине.

Поред ових и многих других радња индустриских постоји у Београду велика занатлиска радионица „Кив. Давидовића, која пзрађује пз-

вресне плугове а и сандучарска п четкарска радионица Дим.

Гајића.

Раша

(с а ИЛ –

(с