Српски књижевни гласник

ПОВАРЕТА. 5

— А злић (пришт)! На срид десне мишице изиша јој злић! Стари Матија водија је у град, код ликара, а он је одмах река: «Ниј добро». Посли зва је бајалицу, стару Грмину, а и она је одмах рекла: «Ниј добро»! Посли Матија. је чинија завит, ишта је бос код Госпе од Анђела! Џа ниш ниј помогло! Сутра је осам дан како њена липа младос труне у благословеној земљи.

— Јој!.. А ти, ма, јеси ли ишла код поварете (сиротице)7 — Бог с тобом, јадно дите! Осим мене, нико ниј зна да си је изабра, па ни она, поварета, није то знала.

— Јој! цикну Јурета и заклони лице шакама... Јој, поварета. моја, ниј знала да сам јој душу да, а ја сам о њој увик мислија на мору и у Омерику и од гвардије (на стражи) кад сам бија!.. Ево, ја сам јој јуче у граду купија и веру (бурму), ево на!

И, уставши, извади из шпага од чакшира кутију са златном бурмом, те је предаде матери.

Џа опет седе јецајући:

— Јој, ма, ја ћу умрети!

— Бог с тобом, лудо дите! рече Луца ставивши бурму у свој дубоки шпаг од сукње.. Јеси ли ти кршћанин, или си жудија поста7 Хоћеш ли против Бога!.. Хајд, сад ће наши доћ! Срамота би била, да не иђеш у сритање! И још би срамота била, да се дозна зашто тужиш, јер ниси поварету испросија, нити се зпа да си то мислија, кад се из војске вратиш! Реци јој розарије (низ молитава) за душу и хајд!

Она узе суд с водом, а он опра мало руке и очи, па изађе погрушен и поведе сестру, истим путем куда беше дошао.

Мало пристаниште већ беше загушено гајетама и проглушено грајом и њакањем магараца. Јер свака крапњанска гајета (барка која хвата више од тоне и којој је предњи део покривен) носи на крову по једнога магарца натоварена дрвима. Крапњани се враћаху мало касније, као обичио, уочи недеље.