Српски књижевни гласник

8 СРПСКИ КњижеВнНнИ ГЛАСНИК.

Луца донесе мањи врч и чашу. Кад наточи, видело се да је чисто вино, црно и густо. Марко наздрави сину са: «добро доша», па искапи. Луца понови добродошлицу и испи пола чаше, па врч и чашу стави пред сина, У исти мах и отац метпу преда њ лулицу, да му је напуни. И рече:

— Ти си поћија у Задру и цилу ноћ берекинаг 'Го се види! Па си се данас добро најија у граду! То се види! Јег

— Што је, је! рече младић, осмејкујући се на силу.

— А кога сте врага ишли у Омерикуг

— А шта знам ја, ћа! Тако! Дошла команда, па хајд! Тако је приј нас ишла корацада (оклопњача) Ларија Терезија у Устралију! Па пуних шест мисиц!

— И видија је црних и жутих људи, -— додаде мати шарајући претом по столу.

— А зар ти вирујеш солдатима7 рече Марко извративши главу ка таваници и зевајући... Пуно лажу, бона!.. А, а, а, реци ти мени колико си заштедијаг

— Петнаес талира, ћа! одговори Јурета.

— А ниј гуно! — Рако Танфара донија је двадесет!.. А, по бога, дај још једну, па да се спи!.. А сутра, после. мале мисе, отићи најпри код стрица Јосе, па код стрине Марије!

— То се разуми! дода мати.

Чим Ћћа изручи у себе чашу, устаде и лениво пође. Луца припали малу уљану лампицу и отиде за мужем.

Јурета се налакти и оста тако. Озго из камаре поче допирати снажно и ритмично хркање родитељског пара, што је допуњавало елику дневног домаћег живота. Јурета празне главе, обузет јединим ужасним осећањем, стаде пажљиво слушати хркање, — дође му та обична појава као нешто тајанствено, учини му се, да оно хркање одмерава ток ноћи, ток живота, ток свега што одлази у ништа! И он поче бројати хркања. Наброја их стотину, двеста, кад га нека лупњава и неки крештави глас тргоше из заноса. Њихов петао први се усуди да поруши дубоки покој острву. Остали по селу, као да се надметаху. Кад