Српски књижевни гласник

ЗА иконом. 13

кад куцне шездесета година, заједно са телесном пуноћом долази душевни мир M оно незлобиво спокојство, с каквим, баш овога часа, честита предводница клира дочекује полицијског генерала.

Андреја Ивановић трже ме за рукав.

— Ајдемо! Шта имамо гледати... Црнорепице! додаде погледајући мрко и љутито испод очију.

Но беше већ доцкан да се иде. На уласку настаде гурање, јер се икона већ ближила манастиру. Калуђерице се с тешком муком прогураше за врата, и после једне минуте, уз грају гомиле, која икону прати, разлеже се женеки хор, певајући тропар:

«Днес свјетло красујетсја Нижни Новград, јако зарју солнечнују воспријимше...»

За мало па се п литија указа на вратима. Над густом гомилом лепршају се заставе, покрови се таласају и сјакте, а танко ишарано сребро трепти у ваздуху. Кретови, свећњаци. рипиде, позлаћена икона се мрким ликовима Богородице и Младенца, — све то као да плива над гологлавим народом. Још један тренутак — и гвоздена врата, као по знаку какве чаробне силе, пресекоше ток живом потоку, затворише се, и зауставише гомилу. Неколико пешачких стражара запеше из све снаге п подупреше врата; а кроз решетку се види пет коњаника како стоје приљубљени један уз другога. Коњи истежу вратове, поигравају и тапћу, одбијајући навалу. Свет гунђа, неко се дере, неко псује, два клира испуњују ваздух певањем, горе брује звона, и. шушти дрвеће... Икона ее уноси у цркву.

П.

На по сата после молепства икона би пренесена у војнички око. Војска је заузела широк простор око пољеке цркве. Музика свира «Кољ Славен Господ», разлеже се команда «на молитву», ори се бас ђакона, и једва чује певање хора, ношено ветром. После молепства, ћивот с иконом на дугачким носилима дигоше па рамена п пођоше; напред иду заставе црквене.