Српски књижевни гласник

БАЛВАК. 269 пошто је опет пао не земљу, јурио је у евоју канцеларију или до фактора, и «обарао» је посао Kao дрвосеча п као див. Други пут, у еред разговора, застајао је изпенадно и грдио самога себе: «Грдило једно, бруко једна, боље би било да шшпеш но што говориш!» Па онда је рачунао колико би зарадио за то пропуштено време; толико и толико реди по толико и толико за ред, толико на невинама, толико HO,JL издавача, толико при штампању; толико при прештампавању; сума овако множена расла је без трага високо. Новац, вечито новац, евуда новац: новац бејаше гонитељ и тиранин његова живота; Балзак постаде његов плен и његов роб, по морању, из частољубља, по уображењу, по својим надама:; тај га је господар, тај га је џелат оборио на рад, приковао за PB; давао му снаге, гонио га у његовој доколици, у његову размишљању, у његовим еновима, управљао његовим очима, владао његовом руком, стварао његову поезију, · оживља-– вао његове карактере, п. расуо по евима његовим делима раскошни сјај свога злата. "Тако подстакнут и тако поучен, Балзак разумеде да је новац главна пружина модернога живота. Он стаде рачунати богатетво својих личности, објасни. порекло, увећање и употребу тога богатства, састави билане примања и дуговања, и унесе Y роман буџетске навике. Он пзнесе пред читаоце спекулације, економију, куповине, продаје, уговоре, трговинска. предузећа. индустријске. проналаске, ажиотажу и њене комбинације. Он узе сликати адвокате, извршиоце, банкаре; он у своје романе унесе меницу и Грађански законик. Он учини трговину. поетском. Он описа. борбе сличне борбама античких хероја, али борбе које су се сад водиле око неког наслеђа или мираза, и у којима су војници били правници, а оружници Законик. Под његовим. пером нагомилаше се милиони. Имања. стадоше. под његовим. рукама да расту, да прождиру имања. околна, да расту до нечувених размера, пресипајући се у виду раскоши и моћи. Читаоцима се чињаше да се возе по златном језеру. Један. део његове славе долази отуда. Он износи живот којим живимо,