Српски књижевни гласник

270 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

говори нам о интересима који нас занимају, задовољава пожуде које нас муче.

Балзак је био Парижанин по својим навикама, свом Духу, CĆBOJHM наклоностима: то је друга његова црта. У том црном париском мравињаку, живот је еувише бујан. Демократија и централизација власти привукле су у њега све лакомце и запалили су све лакомости. Новац, слава, уживање, спремљени и нагомилани, ту су лов на који се окомила. читава хајка ненаситних пожуда, још већма распаљених дугим чекањем и утакмицом. Стићи, избити на површину! Ова жеља, непозната пре сто година, данас је највиши господар езију живота. Париз је арена; и нехотице, као у цирку или у вежбаоници, човек је повучен с осталима; све ипчезава пред помишљу на мету п на такмаце; тркач осећа њихов дах на својим раменима; сва се снага његова напреже; у том наступу воље он. удваја свој напор и добија грозницу која са троши и подржава. Отуда се почине чудеса од рада, m He само рада научникова. који учи док се не свали, пли рада уметникова који ствара док не заглупи, но рада оних пословних људи који трче, сплеткаре, рачунају своје речи, мере своја пријатељетва, преплићу. тисућу. кончића. својих нада, да улове муштерију, место, пли име. Како смо далеко од наших оцева и оних салона у којпма је једно лепо писамце, песташна. песмица, лепа досетка, могла бити главна забава целе једне вечери и срећан почетак читаве једне карпере!

Ово још није ништа ум је ту у јопг јачој грозници по воља. С доласком грађанског сталежа, сва су занимања добила. право грг'анства; с пословним људима ушле су у друштво IM пословне мисли; ток мисли. није више онај лепи поточић друштвеног брбљања и оговарања, ипшковања илџ веселе филозофије, по моћна река коју је банка, ту говина, парничаретво, стручна и. сува ученост нахранила својим каљавим водама; па бујица, надајући свакога јутра у мозагове, храни их п топи. Додајте томе да је дубље проницање у науке унело у њу, у ту бујицу, милионе нових