Српски књижевни гласник

БАЛНЊАК. | 271 чињеница, да је проширење људскога ума унело у њу књижевности и филозофије других народа, да се све светске идеје у њој купе као у неком свеопштем стецишту : па судите о њеној сили, сећајући се да су они који је хране таленти огледани у борби, посведочени успесима, најоштроумнији, најмоћнији, најбоље наоружани мислима, најбоље одарени творачком снагом, најиздржљивији у размишљању. Ко год мисли ту се налази. Академије, библиотеке, новине, друштво умних људи, право које човек има да живи непознат, привлаче ту све самоникле и слободне духове. На клупи Y парку чућете претресања медицинеких питања. На углу улице, какав геолог саопштиће вам открића последњих откопавања. Овај дуги музеј провешће вас за по часа кроз целу псторију. Ова опера, коју данас наново дају, бациће вас посред мисли. угашених има пола века. За два часа, у неком салону, прећи ћете редом сва људска мишљења; ту имате мистичара, атеиста, комунаца, апеолутиста, све крајности, све посредне ступње, све и најтање разлике. Нема те настране мисли, још толико широке или уске, да се није настанила у неком човеку, да није у њему плодом уродила, да се није енабдела свим силама лудила или разума; струке п етручности гмижу као црви, а с њима и мономаније. Из свих ових мозгова који се пуше, мисао изилази као пара; и нехотице, човек је удише; она светлуца. у. свима. тим немпрним или укоченим очима, на овим увелим или набраним лицима, у овим наглим и оштрим покретима; они који први пут амо дођу добију несвест; ове улице сувише говоре, ова ужурбана гомила јури сувише брзо; толико мисли виси с великих прозора дућанских, толико их је нагомилано по излозима, утиенуто у споменике, везано за објаве, псеписано на физиономијама, да се ти људи о њих заплићу иу њима гуше; они су мало час изишли из тихе и хладне воде; овде су пали у казан у коме пара кључа и пишти, у коме ве узаврели таласи, као у махнитом вртлогу, ударају једни о друге, и одбијају од устрепталог зида усијаног метала.

Где је одмор од ове грознице у којој су воља и