Српски књижевни гласник

МАЂЕДОНСКО ПитаАЊЕ. 279

значај географских погодаба у којима се вршио овај етнографски процес.

Il.

Маћедонија. је назив којим се није кроз сва времена означавала иста област. Некада је она обухватала само долину. средњега и доњег тока |. Вардара. Успомене, очуване и у народним предањима, на сјајну историјску улогу Александра. Маћедонског, допринеле су много, нарочито у време препорођаја, да се овај назив распростре п на стране “које није чикад пре тога обухватао. Наш се деспот Ђурађ Бранковић помиње у народним песмама као «краљ од Маћедоније», а познати Божидар Вуковић, по роду Подгоричанин, вели за себе да је из «страна маћедонских». Ми нећемо, разуме се, из овога п њему сличних факата пзводити по своје претензије на Маћедонију повољне закључке, као што би то, на нашем месту, учинили. Бугари“; наведосмо га само због тога да се види, како и питање о странама које треба да обухвати назив Маћедонија није јот дефинитивно утврђено. |

Не оеврћући се ни на историјска факта ни на топографске погодбе, г. К'нчов се задовољава тврђењем, да се именом Маћедоније данас «називају турске области између кнежевине Бугарске, Тракије, Србије, Старе Србије, Арбаније, Тесалије». Ближе би јој границе, према

! Врло је згодно да на овом месту укажемо, како је у сличној прилици поступио М. Дринов, чијим се историјским радовима толико џ с правом поносе Бугари, јер је Дринов, и ако професор у Русији, порекла бугарскога. Говорећи, у једном свом чланчићу, о Јакову Трајкову, који је 1560 године штампао у Млецима, у штампарији Которанина Јеронима Загуровића, Псалтир |в. КОбилеенњ Сборникљ на Славинската Бесбда, стр. 29—36]. помиње, како оп о себи вели, п ако је Софијанац, да је из «страна маћедонских», па у допуну овоме наводи, како се на ватиканском прегису Манаспјева летописа, преведена за време цара Јована Асена у ХТУ в. на бугарски, налази латинека ова белешка: Јоћаплез Alexander ЛМасеао ад сајиз реббопет iste liber fuit translatum de greco in sćlavonico. И ако је овај дометак из ХУГ или ХУП века, по самом признању г. Дринова, опет му то пе смета да изведе закључак: да су у време Јакода Трајкова