Српски књижевни гласник

280 СРпски Књижевни Гласник.

овоме, биле ове: с истока, Родопа; са севера, Рила, Осоловске Планине, које су вододелница између Вардара и Мораве, скопаљска Црна Гора и Шар са својим огранцима; са запада, источно-арбанашке планине, које су вододелница између река Девола и Бистрице, Грамоси Олимп; а с југа, Бело Море. Маћедонија је, дакле, овако ограничена, обухватала све пределе у Турској где има словенског живља, а како су, по г. К'нчову, сви Словени у Турској бугарског порекла, изгледа да му је то био и критеријум за одређивање граница овој тако спорлој области. Је ли тај критеријум и колико тачан, то је мњење, у чију расправу држимо да није потребно улазити после онога што смо довде изнели на супрот површним закључцима г. К'нчова. Не можемо само пропустити а да не нагласимо двоје: прво, да није ни речи проговорено у овом одељку о географско-хидрографеком склопу земљишта, ни друго, да је писац то пропустио да би избегао говор о утицају географског момента на формирање етнографског ошаренила у Маћедонији. Ма како се овога момента дотакао, морао би констатовати низ факата, опасних по основну му мисао да ове стране шреба доделиши Бугарској, јер не би могао не опазити особине земљишта, које су многи странци уочили она основу којих је француски публицист Виктор Берар о њему дао ову слику:

Ова област, пуна очигледних неправилности, испре-

други ицеци називали именом Македоније у опште бугарску земљу. И наш Вук, знајући како се у народним песмама свуда Маћедонија зове српском земљом, кад Je Jom рашао да Божидар Вуковић, и ако је из Подгорице, вели да је «из страна маћедонских , дошао је до закључка: да. су се Маћедонија српски звале све згмље народа нашега. («Примјери ерпско-словенског језика» стр. 14]. Међутим. Ил. Руварац, обазрив као што је увек у извођењу закључака, дао се на посао |N изнатао масу бележака у стгрим књигама вашим пи страним, по којима се збиља све српске земље називљу Маћедонијом, али он томе пронађе и извор и даде право објашњење у «5. Колу» |год. 1900, стр. 5, 6 и 7]. Каква разлика између нашег и бугарског историка у. пптању које данас занима тако живо и нас и Бугаре. Руварцу је истина изнад свега; Дринов пак, само да би дошао до закључка који годи · његову шовинизму, намерно затвара очи пред фактима,