Српски књижевни гласник

МАЂЕДОНСКО ПИитАЊЕ. 981

сецана планинским ланцима и језерима, нити Je једноставна. целина, нити има изглед једне испрекидне. целокупностин. Састављена је од затворених равница које се налазе једна уз другу, од делова који су суседни, али ипак готово независни једни од. другпх. Стара пепражњена језера, стари засути заливи, језера која не отичу, блатшита у пола исушена, ови су делови, размештени као спратови, на разним висинама, алп сви опасани брежуљцима или планинама, у свези једни се другима. или преко узвишених превоја или теснацима, као што су они које су пробили себи Вардар, Бистрица и њихове. приточице...

Ову земљу, дакле, треба да представимо као таблу за играње шаха са пространим деловима, у којима. се, У садашњем стању цивилизације, или не може пикако или може у неколико само становати, а од. којих је већина врло слабо насељена. Становништво се He само не увеhana него постаје из дана у дан све то ређе услед емиграције Турака у Малу Азију, услед исељавања. Хршићана у Србију, Бугарску или. Грчку, услед мучења. п крађа тујских кајмакама и лоповлука туреких заптија. Аад Грци или Бугари траже за себе Маћедонију. целдкупну ЛМађедонију. они заборављају да ова земља у ствари не припада никоме. Како је већа него једна шестина. Француске, она би могла иехрањивати без муке десет пута више. становништва. него ли што га има данас».

:Маћедонија — тако завршује Берар ову елику још није ничија. Она ће бити оним који је буду узели да колонишује.

Неколико година. пре Берара написао је други један Француз, Леон Русе, о народностима на Балканском Полуострву чланак у ХопуеПех ебогтартаиех. Пошто. је, као добар географ, проучио био топографију, У колико она утиче. на стварање. политичког јединства. дошао је до ових закључака:

да Балканском Полуострву, а нарочито Маћедонији, недостаје по природно етнографеко и економско је динство;