Српски књижевни гласник

932 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

да се интереси појединих покрајина разилазе, те да су и идеје о Великој Србији, Великој Бугарској п Великој Грчкој, у облику у коме их данас истичу шовинисте респективних народа, без реалне основе; пи

да се политичка конституција Хришћана на Балканском Полуострву, у случају да Турци буду изгнани из Европе, не може замислиши никако друкчије него као конфедерација. аушономниз провинција без гегомоније.

Као што се види, опажања непристрасних посматралаца, који су пријатељи балканских народа, упућују на закључке апсолутно противне основној мисли г. К'ичова. Она нам у исто време указују утицај који је уз историјске промене имао некада п овај географски моменат на етнографеко формирање народности, а који и данас, појачан економоким, погодбама, има на правац тполиШпичкКиг тежња народа. који су силнији од нас Балканаца. «Вардарска долина, продужена. долином српске Мораве — вели Берар — збиља је велики пут који води са северних равница п мора на Архипелаг. Привлачени сунцем ка сињем мору, ка плодним и добро орошеним равницама, ка брежуљцима засађеним виноградима, ка чаробним острвима, негдашњи су се народи журили избити на овај пут, те су се зато инвазије низале једна за другом. Данашњи народи управљају још даље своје погледе и своје жеље. Даље од Солуна, преко мора пи острва. пут се за њих продужује нодо новог теснаца који представља врата Истока, до канала који је артерија модерне трговине. Од Порш-Сајда до Беча или Хамбурга Солун ће бити. једног дана велико одмориште “ пристаниште. стовариште немачко и индијско >.

Да германштина ради у овом правцу и да је до сад много урадила, то види цео свет, па то не би требало да буде непознато ни г. Кнчову ни осталим бугарским poдољубима. којима. слава. Симеунова смета, те не могу да увиде да спас наш и њихов од заједничких опасности није у некључивосши него у ——. споразуму. На њ_ нас упућују поред осталих потреба и ове чисто географеке прилике, али за то је, држимо, још већа погрешка што о њима није