Српски књижевни гласник

284 СРпски Књижевни ГлаАСНИК. упућена. још пок Цариграду, «Македонија је ошворена (Ср бији и Ст. Србији, те тим путевима и Европи. Вардарека долина. збиља. изгледа. као природно продужење моравске долине, а зна се да су речне долине Me само најлакши путеви за ширење и јачање трговачких веза, него и најпоузданији. посредници етнографског срођивања.

Је ли Бугарска у тако подееном географеком. положају према Маћедонији као што су српске земље Ако није на чему се онда заснива. тврђење да су Бугари, п ако у неподеснијем. географском положају, могли имати трајнијега утицаја на етнографеко формирање еловенских племена у“ Маћедонији 7 „la одговор Ma прво питање мора бити негативан, доста је само погледати на карту Балканског Полуоетрва; а по фактима, изнесеним у првом делу овога чланка, види се да је по ово тврђење лишено оенова. Како је г. Кнчов морао застајати. пред овим питањима, то је, да би избегао давати на њих одговор, нашао да је најбоље за њега, ако He m Ba ствар, прећи ћутом преко свих ових топографеских погодаба и задовољити Će простим констатовањем, да «Бугари чине данас основно становнишптво у Маћедонији». Збиља, како данас — и ми ударамо гласом на ову реч — ствари стоје, Бугари имају пуно разлога журити с решењем питања о Маћедонији Добивши у. установи Егзархије п правима њој признатим све погодбе Ba успешну. агитацију, Бугари су се вешто користили ~ вековним – племенским – антагонизмом – између Словенства. и. Јелинства, коме се патријаршија. ставила У службу. на штету Православља, и створили су себи привилегован положај у Маћедонији поглавито на штету нас Срба. Њима су у томе помогле и друге околности које нису пепознате, да би неопходно било на њима се овде задржавати. Главно је нагласити да је њихов данашњи положај у Маћедонији тековина последњих деценија. прошлога века и последица стицаја прилика које нису шрајне. И онда је јасно, зашто, по нашем мишљењу... Бугари немају права тражити да им се уступи сва Маћедонија само