Српски књижевни гласник

МАЋЕДОНСКО ПитаАЊЕ. 285

на основу тога, што они, због евога привилигованог |IIOложаја, данас добро стоје у овој области.

Да и сами Бугари нису у дупш убеђени да је сва Маћедонија бугарска, добар је за то доказ и ово дело г. К'ничова, а још бољи нам је дао други један бугарски родољуб који је писао у листу «Сљкровшце» чланак <0 ерпској пропаганди у Маћедонији». Свраћамо пажњу на њ једино с тога, што је писац добро уочио, и ако је криво тумачио, – географским ~ погодбама – условљене – путеве, по којима је шиао ерпеки национални утицај па Маћедонију. «AKO се, вели, размотри ширење. српске. пропаганде унутра у Маћедонији, долази се до закључка, да се она кретала и ширила по два пута: од Призрена у западну Маћедонију и од прешевске казе у средњу. Српеки је утицај шпао преко Шара у тетовеки пи. гостиварски крај, преко Влајинице долином |. Радике у ресански крај иу Деба, а долином. Дрима у охридеки и етрушки крај. Одатле се ширио по јужној и ередњој Маћедонији: од Охрида у преспански и битољески крај, а од Дебра у Кичево, Демир Хисар и Прилеп, Друга струја овог утицаја иде реком. ЏИчињом на. Велес па се спу.ита до Тиквеша. — Демир Капије, пуштајући огранке. речним. долпнама. које се спуштају ка Вардару Полазећи од овог географеког гледишта на шпрење серпског националног утицаја, ишсац објашњава. наше. успехе у кумановској кази, He спорећи, као што то чини г. Унчов у овоме своме делу, да је прешевека. каза српска, па у потврду том свом гледишту наводи факат, «да је сриски утицај допро по до саме западне u југо-западне границе кнежевине Бугарске, пдући долином Џаланачке Реке до саме Кгри Паланке. Ова би ce струја распрострла и у триски и у ћустендилски крај, да судбина пије поставила два места у погодбе сасвим друкчије 00 оних које се налазе у казама. кумановској M паланачкој“. Овим се“ признањем само потврђује наше мишљење о. утицају географских прилика на формирање етнографеких OĆOбина. Ми биемо могли. навести доста овоме сличних фа-

ката, али претпостављамо, ради објективности, држати