Српски књижевни гласник

286 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

се оних које нам наводи овај бугарски писац. Тако, да објасни откуд српски утицај у велешким селима којима је средиште велико село Богомиле, тврди да је нетачно што се мисли да је тај утицај дошао из вароши: «Ова су се села подала струји која је дошла од запада, од Кичева преко Пореча, долином реке Бабуне». Исто тако поу тетовсеком крају Српство се прво утврдило у селима uo странама Шара, <а то је доказ да потицај није дошао од Скопља, него с ону страну Шаре». Према овом гледишту о географским погодбама. за ширење националног утицаја одређује писац и важност тачака, на које Бугари треба да обрате нарочиту пажњу, ако хоће да их одрже за себе. «Западна Маћедонија, а на име Кичево с ПореMOM и охридски крај много су слабији од оних места крај српске границе, где смо усредсредили сву нашу. пажњу. И ако се мпели да су Мијаци и Брејаци најконсервативније бугарско племе, излази да су они такви само у погледу језика, одела, начина живота п обичаја, иначе се они показаше као најелабији од свих Бугара. Кад год су. Срби чинили какве год покушаје у Маћедонији, овде су највише успевали, У охридској кази, под носом деда Глигорија, нашег владике, пет села у Дримколу траже српске школе по како им се то не допушташе, држали су већ шест година тајне школе. У Дебру је поквареност(2) таква, да ни једно село не би остало здраво, кад би српска пропаганда радила само мало спстематичније и живље, КЕгзархијска села „Јазаро-Поље и Галичник, највећа у Дебру, Маврово ои Леуопово, два ;важна села између Дебра и Галичника, имају више од 10 година српске учитеље, а у ова два последња су учитељи синови бугарског трудбеника Угрина, кога још. непрестано ематрају у Скопљу за таквог. У Кичеву је ситуација још опаснија, него ли у Дебру. Тамо се једва којекако крпимо, захваљујући ауторитету. дебареког владике Козме и значају манастира Св. Пречисте. А Пореч никад није ни био егзархијски“. [стр. 54+9—350].

И ако, дакле, ствар овако етоји и по признању са-