Српски књижевни гласник

984 Српски“ Књижевни ГЛАСНИК.

озбиљно. бојати се да се ту финансијска криза не јавља удружена. с економском кризом. Није потребпо ни помињати-да је тек ова друга криза опасна. Да, међутим, и она прети нашим суседима, изгледа нам по овим знацима. Прво, њихова Je спољашња трговина последњих година стално опадала, и овај је факат у толико симптоматичнији, што је, у TO псто време, спољна трговина готово у свим државама нагло расла. По статистичким подацима, 1згледа да се она и код нас боље развијала "него код Бугара. Друго, приходи од посредних пореза подбацили су, такође, последњих година. Карактеристика, пак, ових пореза лежи баш у томе, што њихови приходи, готово механички, расту и опадају према стварној имућности у земљи.

Али у овом чланку ми не мислимо говорити о економској кризи Ђугарске, већ о њеној финансијској кризи. Како је та држава дошла у финансијску кризу, кад је до скора, без по муке, исплаћивала интересе својих дугова7 Крпвица је. на првом месту до Стамбулова.

Ma како пепао суд који ће историја донети о његоBOJ владавини као целини. толико је извесно већ сада да његова владавина неће бити хваљена по својој финансијској страни. Идући за тренутним успесима, OH се није обазирао на то по коју ће их цену постићи. Позната је ствар да су сви његови. спољашњи успесп плаћени скупо, и пре скупо. Унутра, он Je допуштао својим присталицама свако распикућетво. Буџетп mus његова времена стоје у очевидној несразмерности с економском моћи бугарског народа. Његови. наследници или нису умели, или нису могли да се врате штедњи. Њихова је главна погрешка што су од једном хтели створити. разгранату железничку мрежу, Онп су еметнули. с ума да грађење. нових железница треба да одговара. стварним потребама земље, да би се после у брзом року могло пеплатити. У противном. случају, треба времена да се поврати она велика сума новаца која је на грађење нових железница издата, — и онда, финанcujeka Je криза ту. Ero због чега. је Русија, која је имала