Српски књижевни гласник

БУГАРСКЕ ФИНАНСИЈЕ. 280

и економских п војничких разлога да своју железничку мрежу разграна, радила на томе полагано и постепено Португалска, која је хтела да буде куражнија од Русије, дотерала је поглавито до пропасти због своје железничке политике.

Поред Стамбуловљева режима, и поред маније ње-. гових наследника Da грађењем нових железница, треба поменути IL кроничне дефиците у буџету као један од главних узрока данашње финансијске кризе у Бугарској. kao m MM. Kao MH толики други народц, п Бугари су узимали из почетка своје дефиците олако Они су мислили да им могу учинити крај, само ако буду хтели. Истина је да треба само хтети, али треба хтети озбиљно, и то не само у оном тренутку кад се склапа буџет, него преко целе године, при сваком издатку. Бугари су тек у последње време стали увиђати од какве је озбиљне потребе утврдити буџетску равнотежу. Алп, у овом тренутку, то се већ више не може постићи простим избегавањем ванре„дних издатака. Морају се употребити енергичнија средства. Што је главно, морају се смањивати и редовни издаци, као на пр. у војном буџету, где би се највеће уштеде дале остварити. Бугари треба да буду Ha чисто с тим, да се за неко време морају оставити сваке велике спољашње – политике, обраћајући главну пажњу подизању народне привреде и уређењу државних финансија. Њима је преко потребан један период мира и прибирања, као Русији после 1878. Да ли ће они имати довољно политичке зрелости да то увиде“

За први мах, Ђугарека је намеравала да се помогне једним зајмом закљученим на страни. Она је већ чинила у томе смнелу покушаје који нису успели. Из овога не треба. наравно, извести тај закључак, да је бугарски кредит разорен. Данас је у опште свима, а не само Бугарима, тешко закључити зајам. На европским новчаним тржиштима осећа се велика оскудица у новцу. Ратови у Китају и Јужној Африци, ес једне стране, нагли индустријски напреди, с друге стране, исцрпли. су готово сасвим европеке

19