Српски књижевни гласник

900) СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

уштеђевине. На нашем континенту има сада тако мало новаца, да су Енглеска и Немачка, државе с неограниченим кредитом, биле принуђене закључити неке своје сасвим незнатне зајмове на њујоршком новчаном тржишту. Под 'аквим околностима, мало је завидан положај оних земаља, којима су зајмови потребни, а којима је, у исто време, Њујорк. далеко.

Али апстрахирајући од овог општег стања. новчаног тржишта у Европи, Бугари. се налазе у доста повољном положају за закључење зајма. Они јопт немају заведене дјжавне монополе на дуван. со итд. Ти монополи пак 13врено су средство за стварање нових државних извора, које би страни повериоци врло радо примили као гарантију својим зајмовима. Како се чује, једна је француска група. то учинила. Она је готово решена да учини потребну емисију, али под том погодбом, да Бугари заведу извесне државне монополе, и да њиховим приходом гарантују отплату ануитета.

У осталом, баш и ако Бугари, још неко време, не би могли закључити зајам, у њиховим финансијама опет за то не'би морао одмах наступити крах. Банкарске куће, које стоје у вези са суседном кнежевином, и чија су имена добро позната свима земљама. са несигурним кредитом п великим новчаним потребама, неће то из властитих интереса допустити, — тим пре, што оне пмају начина да и Бугарима помогну и опет саме не штетују. У место јавног зајма које би им одрекле, оне би им могле у свако доба учинити привремену позајмицу. Привремена се позајмица разликује од зајма, прво зато што се мора вратити у кратком року, а друго тим што је код ње интересна стопа знатно већа. Оваквих позајмица, наравно, требало би да се Бугари брижљиво чувају, јер између позајмица и оних зајмова што се у. приватним односима називају «зеленашким» – постоји извесна. сличност коју је немогуће превидети.

Др. Момчило А. Нинчић.