Српски књижевни гласник

DO о го

СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

| i

НАЧЕЛНИК.

Ја, господине Баденег Та Боже сачувај! "Pa није ми ни на крај памети! За бога, како вам је тако савршено луда мисао могла пасти на памет 7

Господин БАДЕН.

Видим ја, на жалост! видим, господине, да ви са мном шалу збијате; и ви миелите као моје колеге што ме пријатељски ташту по трбуху, и кажу ми да сам «шаљив,, по зову ме чиновником од комедије. Шаљив'.. ( Дигне очи. небу). Не дао вам Бог, господине, ни сад ни до века, да проживите ма и четврт часа мога живота, овога. мога «пцаљивог» чиновничког живота!!!

НАЧЕЛНИК. Ви ме изненађујете, господине Бадене. Господин. БАДЕН, после крашког ћутања.

Јесте ли ви, господине, икад помииљали, какав мора да је живот оног јадног чиновника кога стално, снестематично, мрзи да иде у канцеларију, а кога, е друге стране, страх, непрекидни страх да га из службе не пестерају мучи, гони, мори, растрза од јутра до мрака“ Је ли да нисте“ Е видите, господине, то вам је једна страховита ствар, и такав вам је мој живот! (Дубоко уздагне). Боже мој! Боже мој!.. Свако јутро сам себи говорим; кажем: «Иди у министарство, Beh је осам дана како ниси ишао у канцеларију». Онда се обучем, и пођем; пођем право у министарство. Али, јест! уз пут евратим у кавану, и попијем чашу пива, две чаше, три чаше! Гледам у сат који је на зиду према мени, и мислим: «Кренућу се кад буде тачно сат». Кад казаљка покаже сат, ја чекам да покаже четврт, а кад дође на четврт, ја чекам да дође на пола, а кад дође на пола, ја помислим: «Сад није могуће, сад је додкан! Изгледало би као да терам шегу е људима!» Страшан живот! Ужасан живот! (Начелник га гледа зачуђено).